Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Gimnazija – od prestiža i obrazovanja do odlaganja odluke

UVERTIRA ZA FAKULTET

Iako je gimnazija mesto u kom se stiču opšta znanja, u poslednje vreme gimnazije predstavljaju mesta u kojima se kupuje vreme pre nego što se konačno profilišemo kao ličnosti.

 

S obzirom na to da stručne škole nude konkretna znanja, a gimnazije široku paletu vaspitanja i obrazovanja, ali i neku vrstu enciklopedijskog znanja, mnogi mladi ljudi odlučuju se da tamo provedu četiri godine pre nego dođu u situaciju da biraju fakultet na kom će se oprobati.

gimnazija

Gimnazije su škole koje postoje u gotovo svim državama koje neguju sisteme obrazovanja i svugde imaju sličnu namenu. Privatne gimnazije takođe su sve češće. Jer veliki broj mladih ljudi želi da se obrazuje na prestižnim mestima, sa dobrim profesorima. A kada i gde počinje priča o gimnazijama, makar kada je u pitanju Srbija?

Gimnazija raj za srednjoškolce

Gimnazija predstavlja srednju školu, koja sledi nakon elementarnog odnosno osnovnog obrazovanja, a koja đacima nudi širok spektar znanja. Ona vodi poreklo još od davne antičke reči koja predstavlja intelektualni napredak mladih, ali i fizičko obrazovanje. Kada govorimo o engelskom jeziku, koji takođe vuče indoevropsko poreklo, videćemo da u sklopu reči gimnazija ima „gym“ što predstavlja fizičko zdravlje odnosno vežbanje. Međutim, gimnazije danas nisu posvećene fizičkom vežbanju kao prioritetu. Ali postoje poneke gimnazije koje neguju sportski duh mladih. U pitanju su sportske gimnazije.

Prva gimnazija u svetu

Johan Šturm je 1538. godine u Strazburu osnovao prvu gimnaziju koja podseća na one sa početka dvadesetog veka u Srbiji, a iz nje su proistekle ostale forme. Početkom 18. veka su se pojavile takozvane realne gimnazije. One su proučavale matematiku i brojne prirodne nauke, a kod nas je poznat naziv „realka“.

Patrijarh Čarnojević je 1698. godine na imanju kod Sečuja osnovao prvu gimnaziju. „Slaveno-latinska škola“ radila je između 1727-1730 u Karlovcima, podsećajući na ono što danas zovemo gimnazijom.

Klasifikacija gimnazija

Klasične gimnazije u kojoj su se učili starogrčki i latinski jezik, bile su jedna forma gimnazija iz kojih se kasnije razvila jezička gimnazija.

U realkama se nije učio starogrčki jezik, a latinski se učio dve godine. Ove gimnazije su se nazivale realkama, a danas je najdominantniji tip gimnazije.

Specijalne gimnazije za matematiku i fiziku i danas postoje, a svojevremeno su se one upravo tako i zvale – matematička/fizička gimnazija.

Eksperimentalna odeljenja prisutna su u brojnim školama. Danas postoje bilingvalna odeljenja za fiziku i matematiku. U njima se nastava odvija paralelno na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. Uz kombinaciju sa maternjim.

Dve najstarije gimnazije u Srbiji

Zanimljivo je da se Kragujevac i Karlovci često spore oko toga čija je gimnazija starija. Tako na primer, ona škola koja se pojavljuje u čuvenom filmu „Lajanje na zvezde“ postoji od 1791. godine a nastava se na raznim jezicima odvijala u njoj. Kada govorimo o tome da je u Kragujevcu jedna od najstarijih gimnazija, treba razmišljati na taj način da je u pitanju prva gimnazija koja je stvorena posle hatišerifa iz 1833. Tada je Srbima dozvoljeno da osnivaju svoje škole, bolnice, štamparije, pa se može smatrati da je ova škola prva srpska gimnazija. Ona je osnovana upravo 1833. Ovo je na papiru čini mlađom od Karlovačke. Ali se Kragujevčani „vade“ na to da je u pitanju škola koja je prva srpska legalna gimnazija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280