UBICE MALIGNIH ĆELIJA
Američki i japanski naučnici napravili su veliki proboj na polju borbe protiv raka, pošto su konačno otkrili način da u većim količinama sintetizuju složene molekule jedinjenja koji se nalaze u morskim sunđerima. U pitanju su halihondrini.
Halihondrini su jedinjenja koje su kod morskih sunđera prvobitno otkrili japanski istraživači sredinom 80-ih godina. Ubrzo su shvatili da halihondrini veoma agresivno napadaju tumore, kako kod miševa, tako i kod ljudskih ćelija u laboratorijskim posudama.
Da sve ne bude idealno, pobrinula se majka priroda, učinivši molekule halihondrina veoma složenim i teškim za sintetisanje, pa su količine kojima su naučnici raspolagali bile veoma ograničene.
Početkom 90-ih, naučnici, na čelu sa profesorom Jošihitom Kišijem, uspeli su da veštački naprave jedan od ovih molekula, nazvan halihondrin B, ali je njegovo sintetisanje zahtevalo više od 100 koraka i, kao što je to slučaj i u prirodi, mogli su da stvore samo malo – tek jedan odsto od količine sastojaka iskorišćenih za njegovo dobijanje.
Ipak, ispostaviće se da će to otkriće dovesti do razvoja jednostavnijeg jedinjenja zasnovanog na halihondrinu B, do kojeg je došća japanska farmaceutska kompanija „Ejsaj“ (Eisai), a koristi se u lečenju poodmaklog raka dojke i liposarkoma.
Autori nove studije, od kojih su neki učestvovali i u sintetizovanju halihodrina B 90-ih, kažu da je njihovo konstantno unapređivanje metoda dovelo do toga da konačno mogu da dobiju relativno veliku količinu ovih molekula.
Njihov rad, objavljen u časopisu odeljku Scientific Reports časopisa Nature, fokusiran je na poseban lek iz porodice halihondrina, nazvan E7130.
Oni ističu da mogu da proizvedu više od 11 grama E7130 odjednom, 99-odstotne čistoće, što znači da najveći deo dobijene količine čini aktivni sastojak.
Možda se ne čini da je to mnogo, ali je to u stvari više nego dovoljno da se započnu veća testiranja na miševima. Ista tehnika je dozvoljena kompaniji „Ejsaj“ za njihovu prvu fazu ocenjivanja da li je E7130 bezbedan za testiranje na ljudima.
„Bilo je nezamislivo 1992. godine da sintetizujemo jedan gram halihondrina“, kaže Jošito Kiši, profesor hemije na Harvardu.
„Organska sinteza je napredovala do nivoa sintetizovanja toliko složenih molekula, o kojima nismo mogli ni da razmišljamo pre samo nekoliko godina. Presrećni smo što su naša pređašnja hemijska otkrića omogućila da stvorima ovo jedinjenje u većim količinama“, naveo je Kiši.
Izvor: RTS/Gizmodo