DVE STRANE MEDALJE KALCIJUMA
Tvrda voda predstavlja vodu koja u sebi ima rastvorenu veliku količinu soli kalcijuma i magnezijuma, a ponekad se u njoj mogu naći i čestice gvožđa. Kako je kalcijum prisutan svugde, od unutrašnjosti čoveka do njegove spoljašnosti, ne čudi zbog čega ga toliko ima i u vodi.
Zastupljen je u Zemljinoj kori pa se stoga često nalazi kao mineral u vodi. To uzrokuje stvaranje naslaga na mestima gde takva voda protiče počev od sanitarije, bojlera, na posuđu, pa čak i u ljudskom organizmu, praveći probleme sa kamenom u bubrezima ili bešici.
Ona vrlo često može da bude podstrek lošim oralnim navikama, pa da u simbiozi sa hranom i plakom na zubima formira zubni kamenac. Šta je to kamenac, gde se sve nalazi, ali i kako nastaje, govorimo u nastavku teksta.
Šta je kamenac?
Kada govorimo o nekoj opštoj definiciji kamenca, on bi se mogao definisati kao tvrd i beličast ostatak u vidu krede, koji se nakuplja na cevima, u bojlerima, na posuđu i svugde gde tvrda voda isparava.
Šta je kalcijum bikarbonat? U pitanju je supstanca koja je rastvorna u vodi, ali se to dešava tek kada voda premaši 70 stepeni. Zbog toga se kamenac često taloži unutar bojlera. Što se tiče kamenca koji se nađe na suvom kuhinjskom posuđu, slavinama ili pločicama, reč je o kamencu koji se sastoji od kalcijum karbonata. Onde gde tvrda voda teče duže vreme, kamenac takođe može biti prisutan.
Kamenac na zubima
Iako su u pitanju homonimi, može se reći da kamenac na zubima i kamenac na sanitariji nisu baš ista stvar. Zubni kamenac predstavlja problem koji nije vezan za tvrdu vodu, već nastaje kao problem koji izazivaju naslage hrane u kombinaciji sa kalcijumom.
Naime, kada se naslage kalcifikuju događa se da zubni plak očvrsne. Kalcifikacija naslaga može da izazove dalje probleme kakvi su gingivitis ili ispadanje zuba, pa zbog toga kamenac na zubima treba na vreme sanirati. Kamenac se uklanja stomatološkim metodama i teško ga je ukloniti u kućnim uslovima. Zbog toga ovaj problem shvatite ozbiljno i ne zaobilazite ga nikako.
Kalcijum na drugoj strani medalje
Zanimljivo je da kalcijum uvek povezujemo sa kalcifikacijom i pravljenjem problema u organizmu, na sanitariji, na uređajima. Međutim, malo ko se bavio time da porazmisli o kalcijumu kao o nečemu bez čega se ne bi moglo funkcionisati.
Naime, kalcijum se nalazi u kostima i njegov nedostatak može izazvati bolesti. Jon kalcijuma takođe je prisutan i u krvi, pa ubrzava zgrušavanje. U čovekovom organizmu nalazi se čak do jedan kilogram kalcijuma.
Kalcijum je veoma važan za aktiviranje enzima, zgrušavanje krvi, grčenje mišića i ima udeo u proizvodnji hormona. Kalcijum je takođe veoma bitan činilac stabilnih kostiju, pa se rahitis kao bolest prevenira ukoliko se kalcijum održava u vrednostima u kojima je u organizmu poželjan.
Problem nastaje kada pojedini delovi mišića ili tetiva kalcificiraju. To može izazvati bolesti kojima su izraženi sportisti, ali i oni koji se nedovoljno bave fizičkom aktivnošću.
Savet za dekalcifikaciju
Koja god da je u pitanju naseobina kamenca i kalcijumovih naslaga, postoji nasušna potreba da se ovoga lišimo. Zbog toga, savetujemo da se gde god osetite prisustvo kalcijuma u većoj količini, izvrši dekalcifikacija.
Dekalcifikacija je smanjenje prisustva kalcijuma, smanjenje kalcijuma u organizmu. Dekalcifikacija se može tretirati i kao bolest, ako nivo kalcijuma u organizmu opadne.
Što se pak tiče kalcijuma u bojleru, aparatima za kafu, pegli ili bilo gde gde nastaju potencijalni problemi sa kalcifikatima, dekalcifikacija podrazumeva proces čišćenja. Za to se obično koriste sredstva koja hemijskim reakcijama uklanjaju kalcijum i nastali kamenac.
Kako god da bilo, kamenac ni u kom slučaju ne predstavlja saveznika zdravlja. Ma bio u šolji ili u želucu.