CRVENA PTICA
Na velikom zelenom kavezu
U obliku cveta
Od rešetkastih latica
Sklopljenih kapaka, bez krila
Stoji mala crvena ptica
U zanosu cvrkuće
Dok iz kljuna izlazi srce
Da li je ljubav ili tuga mori
Gde su odgovori
Da li se oslobodila
Kaveza u obliku cveta
Pa zažmurila od nenadane sreće
Ili su je nakratko
Pustili iz njega
Da malo prošeta
Pa da se opet vrati
Ko može znati
U snu je opet vidim
Kao Marica iz bajke hoda
Putanjom prepunom mrvica
A onda leti prema sunčevom
Cvetu bez rešetkastih latica
Sa sredinom
U liku srca
NEPRIZNATI DAR
Šta je dar u svetu
licemerja?
Još jedna dijagnoza
psihijatara!
Dobar čovek, neskrivena
prostota,
smeten je knez Miškin,
sinonim za Idiota.
Dobar je ludom
rođeni brat.
Ego je go!
Go je car!
Nečujnom reči
Dorotej zbori,
vidar- kaluđer,
dete u nama,
Božji Dar.
Neomiljena, prezrena,
kao da je sramota
duša u čoveka.
U potaji željena
kriomice tražena,
nespretna ljudska
dobrota.
VREME
Vreme je moj
Mučitelj
I ovaj dan
Nedovršen
Ostaje
I poznata
Studen u kostima.
Uspevam da zgazim
Mrak
Kako da se spasem
Od vremena
Nemani, sa ledenim dahom
Stalno za mojim vratom.
Potrčim,
Uvek me stiže
Sakrijem se
Uvek me nađe
Obesno palaca jezikom:
Ne možeš pobeći
Ti si moj nevini dužnik.