IZ ŽABLJE PERSPEKTIVE
Početak leta, 22.jun. Nisam zamislio želju, jer nisam toliko sujeveran, da nešto zaželiš to neće samo pasti sa neba, mora se pažljivo, mnogo proći stepenicama, gore i dole…
Sanjam ti noćas, vrli rođače, Nikolaja Timčenka, i baš tu na zavičajnom odeljenju leskovačke biblioteke Radoje Domanović.
Kakva knjiga: iz mravljeg ugla, ili mravlje perspektive. Ipak je: Ljubav na mravlji pogled. Dok žurim da san zabeležim, u Wordu, a kompjuter usporio, kažem: O Gospode, pogledam umilno na fotografiju Nikolaja Timčenka i ubrza se kompjuter, ja pribeležih ovo sećanje na san!
Znam da je knjigu Iz mravlje perspektive, ups Ljubav na mravlji pogled, napisao Mihajlo Dojčinović, ali u snu pripovedam sa Nikolajem Timčenkom i znam da je to retkost.
Jer Nikolaj Timčenko je jedan, o njemu nemam šta da mrsim, o njemu mogu govoriti najbolje i pripovedati možda samo Biljana Ničić i Vladimir njen suprug.
A to što sam ja s Nikolajem Timčenkom trućao u snu, to je uspeh. I početak leta, 22.jun. Nisam zamislio želju, jer nisam toliko sujeveran, da nešto zaželiš to neće samo pasti sa neba, mora se pažljivo, mnogo proći stepenicama, gore i dole…
Vrućina avgustovska od ranog jutra, ja trkom do pekare, Ana mi persira, ali mi to ne smeta… Kažem joj na čistom nemačkom: „Cvaj komaden!“
Mislim na hleb, i ne smeta mi korica koja je malo zagorela… A onda ću do kioska, da kupim novine, „Danas“ jedan primerak, taman toliko imam još od džeparca, šezdeset dinara, ali da prvo pribeležim, ovaj posve neobičan san.
Još pod utiskom od sinoćnjeg koncerta Nemanje Radulovića & Double Sens orkestra, ja bih to nazvao koncertom za pamćenje, uželela se leskovačka publika ovakvih dešavanja i sve mi je bilo bajkovito i čarobno, kako bi to rekla i direktorka Biljana, a Nemanja, čarobno, umetnik svetskog renomea i glasa, u crnoj košulji i pantalonama i čizmama, koje me podsećaju na zimske i na one Lošine, iz perioda 1985. i turneje, Soldatski bal, Plavi orkestar, kada je Hala SRC Zdravlje bila krcata.
Iako je bilo prevruće, a meni čas prevruće, čas zima, od antibiotika, i vidim jedan kutak šetališta uz reku, sa lampionima, u meni sneži… Zima… Čarobno…