LUNAR ROVING VEHICLE
Skoro pet decenija pre Ilona Maska, u svemir je po prvi put lansiran automobil LRV (Lunar Roving Vehicle). Za razliku od Tesla Roadstera, ovo vozilo je zaista korišćeno u svemiru.
U subotu 20. jula navršilo se 50 godina otkako je Nil Armstrong stupio na Mesečevo tlo i postao prvi čovek koji je hodao po površini Zemljinog prirodnog satelita. Nakon uspešnog prvog leta, NASA je ka Mesecu lansirala još šest letilica sa ljudskom posadom, od kojih se pet uspešno spustilo na ovo nebesko telo.
Poslednja tri leta iz programa Apolo – 15, 16 i 17, pored ljudske posade na Mesec su spustila i lunarno vozilo Lunar Roving Vehicle (LRV), specijalno konstruisano za vožnju po Mesečevoj površini. Bio je to prvi automobil koji je poslat u svemir – ali i prvi koji je vožen na drugom nebeskom telu.
LRV prvi put je koristila posada Apola 15, 1971. godine. Ovaj četvorotočkaš izgledao je kao neka vrsta „bagija“, bez karoserije, sa dva sedišta. Osim toga, LRV je imao i blatobrane na točkovima kako bi se sprečilo podizanje Mesečeve prašine prilikom vožnje.
Kontrukcija je izrađena od aluminijuma, a upravljački sistem se razlikovao od onog na regularnim automobilima. Umesto pomoću volana i papučica nožnih komandi, lunarnim vozilom se upravljalo, ubrzavalo i kočilo putem neke vrste džojstika smeštenog na centralnoj konzoli.
Umesto gume, za izradu točkova korišćena je mreža od aluminijumske žice pričvršćena na čeličnu felnu, dok su se na kontanktnoj površini točka nalazile „šare“ od titanijuma.
Za pogon su upotrebljena 4 elektromotora – svaki je pokretao po jedan od točkova vozila, pa je lunarno vozilo imalo pogon na sva 4 točka. Svaki od elektromotora imao je svega 0,25 ks, pa je LRV ukupno raspolagao sa samo jednom konjskom snagom i mogao da se kreće maksimalnom brzinom od 14 km/h.
Za razliku od današnjih električnih automobila, LRV nije zamišljen da može da se dopunjava električnom energijom – jer nije ni planirano da se vraća na Zemlju nakon misije, već da ostane na Mesecu.
Struja je skladištena u dve baterije izrađene od srebra i cinka, ukupne mase 54 kg i kapaciteta 8,7 kWh. To je bilo dovoljno da LRV može da pređe do 90 km po Mesečevoj površini.
S obzirom da u svemirskom brodu Apolo nije bilo previše mesta, LRV je morao da bude što manjih dimenzija i što je moguće lakši. Dužina vozila iznosila je jedva 3 metra, a masa 210 kg. Ipak, bilo je to veoma čvrsto konstruisano vozilo, čija je nosivosti iznosila čak 490 kg.
Pritom, LRV je mogao da pređe pomenutih 90 km potpuno opterećen, ali je NASA iz bezbednosnih razloga odlučila da se lunarno vozilo ne udaljava više od 7,6 km od matičnog broda (lunarnog modula). Naime, to je bila maksimalna razdaljina koju bi astronauti mogli da pređu pešice do baze u slučaju kvara na vozilu.
LRV je nastao u saradnji između kompanija Boeing i General Motors, po narudžbini NASA, a projektovanje je počelo 1969. godine. Proizvođačima je za četiri vozila plaćeno tadašnjih 38 miliona dolara, što bi danas iznosilo oko 265 miliona dolara!
Od četiri LRV, 3 su korišćena na Mesecu, a astronauti su u njima prešli ukupno 91,7 km. Iako je bilo nekih manjih problema, sva tri vozila su uspešno obavila zadatak za koji su konstruisana i nikada nisu izneverila astronaute na Mesecu.
Pogledajte snimak vožnje LRV po Mesecu.
Izvor: B92.net