Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Ostavljanje dece u kolima po vrućini – zamke i opasnosti

VRELO KAO U RERNI

Ostavljanje dece u kolima bez nadzora uvek sa sobom nosi izvestan rizik. Međutim, taj rizik je višestruko veći ukoliko se to ostavljanje, makar i nakratko, dešava po vrelom letnjem danu.

 

Nikada nije previše upozorenja o tome koliko je za vreme letnjih vrućina opasno ostavljanje dece u kolima, a slična je situacija i sa životinjama. Svesnost o opasnosti još je veća kada znamo koliko se brzo temperatura u automobilu može popeti do vrednosti opasnih po život.

ostavljanje dece u kolima

Samo u SAD svake godine u proseku 37 dece umre jer su bila ostavljena u vrućim automobilima. Kako bi povećali svesnost ljudi o tome koliko je vrućina u automobilima opasna, naučnici su istražili koliko je potrebno različitim tipovima automobila da se ugreju kada je vruć dan.

Rezultati alarmiraju na maksimalni oprez: unutar jednog sata temperatura u automobilu parkiranom na suncu na 35 ili više stepeni porasla je do prosečnih 47 stepeni.

Kontrolna ploča u automobilu bila je još više vruća s prosečnih 69 stepeni, volan sa 53 stepena, dok su se sedišta zagrejala do prosečnih 51 stepen.

U automobilima parkiranima u hladu temperatura je bila niža, ali i dalje vrlo visoka. Nakon jednog sata unutrašnjost automobila zagrejala se do 38 stepeni, kontrolna ploča do 48 stepeni, volan do 42, dok su se sedišta u proseku zagrejala do 41 stepen.

– Svi smo doživeli situaciju kada smo se za vreme vrelog dana vratili u automobil i jedva mogli dotaći volan. Zamislite kako je onda detetu ili životinji koji ostanu zarobljeni u automobilu koji je postao pećnica – kaže Nensi Selover, klimatološkinja sa Univerziteta u Arizoni.

Naučnica dodaje da svako ko sedi u autu on i diše, pa sa svakim dahom ispušta vlagu u vozilo.

– Izdišu vlagu u vazduh, a što je veća vlaga u vazduhu, osoba se teže može rashladiti znojenjem, jer znoj ne isparava tako brzo – objašnjava Selover.

Kada dolazi do toplotnog udara?

Istraživači su u studiji koristili šest vozila: dva identična srebrna ekonomična automobila, dva identična srebrna sedana srednje veličine i dva identična srebrna manja kombija. Zatim su na tri različita letnja dana u gradu Tempeu u Arizoni pratili temperaturu u parkiranim automobilima ostavljenim na suncu i u hladu.

– Ovi testovi pokazali su šta se može dogoditi tokom odlaska u kupovinu. Želeli smo da znamo kakva će situacija biti unutar automobila nakon jednog sata, koliko je otprilike potrebno za nabavku namirnica. Znala sam da će temperature biti visoke, ali iznenadile su me temperature površina – kaže Selover.

Očekivano, automobili su se zagrejavali drugačijom brzinom. Ekonomičan auto zagrejao se brže od sedana i manjeg kombija.

Osoba zarobljena u vrućem automobilu pod velikim je rizikom od toplotnog udara koji može biti smrtonosan. Teško je predvideti kada će doći do njega, najviše zbog toga jer to stanje uključuje mnoge faktore, uključujući starost, težinu i opšte zdravstveno stanje osobe, kažu istraživači. Međutim, u većini slučajeva do toplotnog udara dolazi kada temperatura tela deteta naraste iznad 40 stepeni i ostane takva neko vreme.

Kako bi naučili više o tome kakvom su riziku deca izložena, naučnici su koristili hipotetske podatke o dvogodišnjem dečaku. Ostavljeno u sedeljki automobila na vreli dan, dete bi doživelo toplotni udar za sat vremena u slučaju da je auto parkiran na suncu ili za dva sata ako je auto parkiran u hladovini, utvrdilo je istraživanje.

– Nadamo se da ova saznanja mogu uticati na svesnost i prevenciju toplotnog udara kod dece i na stvaranje tehnološkog sistema unutar automobila koji će upozoriti roditelje da su u vozilu zaboravili dete, poručila je rukovoditeljka istraživanja Dženifer Vanos, asistentkinja iz predmeta Klima i ljudsko zdravlje na Univerzitetu u Kaliforniji.

Vanos je dodala da hipertermija (viša temperatura tela od normalne) i toplotni udar uzrokuju otkazivanje organizma usled unutrašnjih povreda organa i oštećenja mozga.

Izvor: Zadovoljna.hr

Ostavite komentar

Ostavite komentar