Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Reportaža iz 1978. otkriva kako su Srbi i Hrvati nekad živeli u SAD

„BRATSTVO I JEDINSTVO“

U decembru 1978. štampano izdanje lista “Njujork tajms” objavilo je članak novinara Daglas I. Nilanda, u kojem piše kako u SAD žive Srbi i Hrvati, za koje kaže da ih „već hiljadu godina deli politički, verski i kulturni antagonizam“.

 

Dvojica Hrvata osuđena su zbog zauzimanja Konzulata Zapadne Nemačke. Šestorica Srba upravo su optužena za planiranje ubistva maršala Tita prilikom njegove posete Vašingtonu u martu. Desetina čikaških poslovnih ljudi hrvatskog porekla žalili su se da im je nacionalistička grupa pretila kako bi iznudila novac.

srbi i hrvati

Dok federalni agenti i lokalna policija intenzivno rade na istrazi najnovije balkanske intrige u Čikagu, Njujorku i na Zapadnoj obali, događaji za sobom ostavljaju trag u vidu mešavine nacionalnog ponosa, nelagode i izvesne doze straha u ovdašnjim zajednicama Hrvata i Srba, od kojih svaka broji ima oko 100.000 pripadnika.

Između Srba i Hrvata, rasutih po radničkim i četvrtima srednje klase u Čikagu (Ilinois) i na severozapadu Indijane, i danas postoje politički, verski i kulturni antagonizam koja ih deli već hiljadu godina. Međutim, većina njih jedinstvena je u mržnji prema jugoslovenskoj komunističkoj vlasti u njihovom zavičaju.

Strast imigranata

U skrivenoj prostoriji parohijskog doma rimokatoličke crkve Svetog Jeronima u Bridžportu, trojica članova Hrvatskog nacionalnog veća, od kojih je jedan sveštenik, pokušali su sinoć da objasne strasti koje i danas u čvrstom zagrljaju drže veliki broj ljudi, koji su se posle Drugog svetskog rata ovamo doselili, a koja nije bila svojstvena onima koji su ranije dolazili.

– Tito je jedini pravi Jugosloven – rekao je prečasni Slavko Soldo, tridesetdvogodišnji riđokosi bivši stanovnik Sarajeva, smejući se starom vicu.

– Srbi neće Jugoslaviju, Hrvati je neće, Makedonci je neće. Samo Tito i Stejt dipartment je žele – ubacuje Vlado Misetić (38), tamnokosi koporducent ovdašnjeg radio-programa “Slobodna Hrvatska”.

– Kada Tito ode, niko neće imati vlast – dodaje on, izražavajući tračak nade, koji starim snovima o nezavisnoj Hrvatskoj daje novi značaj.

Predviđanja podele nacije

Otac Soldo i Vlado Glavaš (35), koji je s producent radio-programa, značajno su klimali glavom u znak odobravanja. Kao i drugi članovi Hrvatskog nacionalnog veća, međunarodne organizacija koja tvrdi da ima 15.000 članova u ovoj zemlji, uvereni su da će, kada osamdesetogodišnji maršal Tito umre, nejednake i sporne nacionalnosti u šest jugoslovenskih republika biti uvučene u međusobne sukobe, jer će biti nemoguće upravljati državom, pa će, samim tim, jedino rešenje biti njena podela na etničke celine.

U međuvremenu, obavezali su se da će učiniti sve što mogu da očuvaju nacionalistički duh Hrvatske. Ali, poriču postojanje bilo kakvog militantnog krila svoje organizacije, poput Palestinske oslobodilačke organizacije i Irske republikanske armije.

Međutim, poznato je da su savezni i lokalni istražitelji ozbiljno zabrinuti zbog pretnji nasiljem kojoj je izložena svaka od ove dve etničke grupe, pri čemu i jedni i drugi smatraju da su one veoma nepredvidljive.

– Ne znam sigurno da li imaju oružano krilo kao što su PLO i IRA – rekao je izvor blizak istrazi obe grupe.

– Ali šta čini oružano krilo? Možda nisu uvek u pripavnom stanju kao Mornarički korpus, ali uvek mogu da nađu volontere. Nema načina da saznamo njihov konkretan broj, ali u svakoj nacionalističkoj organizacije poput ove postoji šačica zagriženih boraca – dodaje on.

Govoreći o Hrvatima i Srbima uhapšenim u najnovijim slučajevima, rekao je da su “ti ljudi heroji” u svojim sredinama.

Na zapadnoj strani grada, u četvrti u kojoj preovladavaju nedavno pristigli imigranti sa španskog govornog područja, dvorana Srpskog nacionalnog veća odbrane izgleda kao da je tu zalutala.

– Ovo je opasno mesto – kaže Rod Blagojević (67), sedokosi muškarac kosmatih obrva, dok dočekuje posetioca na teškoj gvozdenoj kapiji ispred glavnog ulaza.

Prošle godine, tu su ubijeni urednik srpskog nedeljnika i njegova devetogodišnja ćerka, koji su izbodedni više puta makazama ili nečim sličnim. Srbi optužuju agente jugoslovenske vlade, ali izvor blizak istrazi kaže da ubistva nisu profesionalno izvedena i da su za zločine možda odgovorni lični neprijatelji urednika Dagiše Kacikovića.

Blagojević, sekretar Nacionalnog veća, kaže da njegova grupa takođe osuđuje nasilje i da lobira za srpske interese. Iako priznaje da Srbi retko imaju posla s Hrvatima, slaže se s njima u jednoj tački:

– Mi smo sto odsto protiv režima u Jugoslaviji.

Što se tiče navodne zavere za ubistvo Tita, bombe, koja je eksplodirala u kući jugoslovenskog konzula u predgrađu i plana za bombaški napad na jugoslovenski klub na Saut sajdu 29. novembra – pri čemu se sve to stavlja na teret šestorici Srba, koje je savezna Velika porota optužila prošle nedelje, kaže:

– Nemamo nikakve veze s njima. Nemamo ništa s tim i ne verujemo u to.

Optuženi nacionalisti

Godine 1967, niz bombaških napada na jugoslovenske konzulate u ovoj zemlji i Kanadi uglavnom su pripisivani srpskim nacionalistima. Federalni istražni biro sproveo je istragu, ali jedina osoba koja je ikada uhapšena u vezi sa slučajem bio je pokojni urednik, gospodin Kaciković, koji je mesecima bio u zatvoru zbog odbijanja da odgovori na pitanja Velike porote.

Posle najnovijih hapšenja i optužnica, FBI je uveren da je “spasao smrti ili povreda stotine ljudi”, koji su se zadesili u jugoslovenskom klubu 29. novembra, saopštio je portparol policije.

– U srpskoj zajednici ne gaje naročite simpatije prema toj šestorici – rekao je advokat srpskog porekla, koji je zahtevao da ostane anoniman.

S druge strane, Mile Kodžoman (32) iz Čikaga i Božo Kelava (36) iz San Matea (Kalifornija) očigledno uživaju široku podršku u lokalnoj hrvatskoj zajednici. Oni su satima držali osam talaca u konzulatu Zapadne Nemačke 17. avgusta u pokušaju da spreče da Stepan Bilandžić, Hrvat, koji se nalazi u egzilu u Zapadnoj Nemačkoj, bude izručen Jugoslaviji, strahujući da će tamo biti pogubljen.

Oslobođen dve tačke optužnice

Oni su se predali pošto su dobili uveravanja da Bilandžiću ne preti izručenje i pustili su taoce nepovređene. Porota Saveznog okružnog suda, očigledno uverena da su tako postupili iz opravdanih razloga, osudila ih je zbog držanja “stranih zvaničnika” u zatočeništvu, ali su ih oslobodili ozbiljnijih optužbi za otmicu i zaveru.

– Većina Hrvata osudila bi svaki čin nasilja, ali ponosni smo na rezultate – rekao je Silvije Grubišić, sveštenik kapele Svetog Antuna, jedne od tri glavne hrvatske rimokatoličke parohije u gradu.

Povodom očiglednih pretnji radi iznude, Vilijam Marfi, policijski komandant koji je učestvovao u istragi, rekao je da je 12 Amerikanaca hrvatskog porekla navelo da su dobili slična pisma. Jedina razlika je bila u iznosu traženog novca.

Optužbe na račun jugoslovenske obaveštajne službe

On je rekao da su pisma poslata sa adrese u Zapadnoj Nemačkoj i da je u njima traženo da se na adresu u Paragvaju pošalje između 3.000 i 5.000 dolara.

Danijel Nikolić, koji je primio takvo pismo, a u čijoj je firmi četvrtog oktobra podmetnuta bomba, optužio je, kao što su to učinili i ostali, jugoslovenske agente za slanje pisama u pokušaju da diskredituju hrvatske nacionaliste.

– Možete biti sigurni da Hrvati nisu poslali ta pisma, a garantujem i da Hrvati nisu podmetnuli bombu u mojoj firmi – rekao je Nikolić.

Izvor: Blic.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar