Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Čudo starca Gavrila: „Hajde, ja ću tebe sada izlečiti, a ti…“

USLUGA ZA USLUGU

Ovo je samo jedno čudo starca Gavrila Gruzijskog (Urgebadzea) od brojnih čudesa isceljenja koja se vezuju za ime novokanonizovanog sveca kog pravoslavni svet duboko poštuje.

 

Sa Irakliem Gogoladzeom upoznao sam se u manastiru Samtavro. Savršeno slučajno, taj mladi čovek od 25 godina došao je do mene i rekao: „Znate, sa mnom je starac Gavrilo stvorio više od jednog čuda… Čuo sam da se pravi kolekcija u koju će se uvrstiti i takve priče. Da li možete da mi kažete možda kome mogu da se obratim tim povodom?“

čudo starca gavrila

Sa velikom radošću sam rekao: „Ja sam prevodilac i taj koji pravi rusku verziju knjige „Diadema Starca“… Ne dajući mi vremena da završim rečenicu on je, preplavljen emocijama počeo da govori. Uključio sam diktafon i slušam o jednom od mnogo čuda starca Gavrila (Urgebadze). Tu priču i želim da podelim sa vama, dragi čitaoci.

Starac Gavrilo je u mojoj porodici učinio mnoga čuda.

Starac Gavrilo još uvek nije bio kanonizovan, kada sam prvi put čuo za njega. Naš prvi „susret“ se desio kada sam ja, učenik sedmog razreda, zajedno sa drugovima posetio manastir Samtavro. Mene, tada još uvek dečaka, zapanjilo je sve što sam video na grobu starca. Na prvom mestu – neverovatan broj ljudi koji su dolazili i klanjali se na grobu. Sasvim nesvesno i ja sam takođe prišao grobu i upravo tu je počelo moje drugovanje sa starcem Gavrilom. Priklonivši glavu grobu, osetio sam ogromnu blagodat. Moje srce se napunilo ljubavlju. Osećao sam unutrašnju radost i hteo sam da vičem jako, najjače: „JA VAS SVE VOLIM!“

Monahinja Paraskeva nam je poklonila jelej iz kandila sa groba starca Gavrila i objasnila nam je kako se može pomazivati njime. Imao sam osećaj kao da sam dobio neku ogromnu silu. Tako je i bilo!

Prošlo je nekoliko meseci i u naš dom je došla nesreća. Moj otac je dobio psorijazu. Obišli smo sve bolnice, no videvši težak i komplikovan stadijum bolesti ni jedna bolnica nas nije primila. Kroz neko vreme, zahvaljujći ažurnosti naših rođaka, mog oca su primili u bolnicu za kožne i venerične bolesti u Tbilisiju. Lečenje je išlo sporo. Lekari su govorili da će trebati da prođe minimum četiri meseca do punog izlečenja. Jednom u toku noći moj otac je imao srčani udar i jedva su ga vratili u život. Tada sam se setio starca i groba na kome se dešavaju mnoga čudesna isceljenja. Potrčao sam kući i uzeo ulje iz kandila sa groba starca Gavrila i došao u bolnicu. Doktori nikoga uveče nisu puštali u sobu, ali kada sam im objasnio o čemu se radi dopustili su mi da tajno uđem. Prišao sam ocu, on je spavao. Malim prstom sam ga pomazao tri puta krstoobrazno jelejem, pročitao „Oče naš“ i svim srcem zamolio starca za isceljenje mog oca. Zatim sam nemo izašao.

Ujutru sam sa majkom došao u bolnicu. Dolazimo do sobe mog oca i sa užasom trčimo ka kriku medicinske sestre: „Nije moguće!“

Pomislili smo, ovo je kraj! Mama se onesvestila. Mene je uhvatila drhtavica koju nisam mogao da smirim. Ušao sam u sobu i video svog oca kako sedi na krevetu. Bio sam zatečen. Nije imao nikakav osip na telu ni na licu, koža mu je bila kao kod bebe. Uskoro je u sobu ušao i glavni doktor, isti taj koji mi je dozvolio da posetim oca. Nikada neću zaboraviti njegov izraz lica, tog momenta kada je video savršeno čistu kožu svog pacijenta!

Doktor je počeo da plače i da se krsti govoreći: „Slava Bogu… Slava tom starcu…“

U tom trenutku otac nas je prekinuo i pitao o kakvom starcu govorimo. Nisam uspeo ni da počnem da govorim o starcu Gavrilu kada je moj otac sam počeo da nam priča o tome da je video u snu, nekakvog sveštenika sa sedom bradom koji je ušao u sobu i rekao mu: „E moj brate… Ti se nikada nisi ni pričestio ni ispovedio, ali imaš verujućeg sina i verujuću ženu, koji su me pozvali. Ne mogu da gledam kako oni plaču. Hajde, ja ću tebe sada izlečiti, a ti počni da živiš crkvenim životom. Često idi u crkvu, ispovedaj se i pričešćuj. Tako ćemo se družiti. U suprotnom slučaju, ja neću biti tvoj drug. Razumeš?“ On je namignuo ocu, osenio ga krsnim znamenjem i izašao.

Plakao sam i svi u sobi su plakali! Uprkos tome što moj otac nikada nije video starca za života, opis koji je dao za „sveštenika“ u potpunosti se poklapao sa likom starca Gavrila.

Slava Tebi Bože!

Ostavite komentar

Ostavite komentar