Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dojčinović: Džozef Marfi u snu

DŽOZEF MARFI U SNU

Svakoga dana u svakom pogledu ja sam bogatiji i srećniji… Šta li to mumla Džozef Marfi da mi je da znam?!

 

Leškareći na popodnevnom suncu, čitajući knjigu Psihologija uma, ja sanjam nikog drugog do Džozefa Marfija kako na krovu nekog prekookenaskog broda doplovljava u luku Njujorka i postaje farmaceut.

džozef marfi

– Otac ti je bio strog i zaredio te u katolike. Ipak si prebegao u jezuite i napustio rodnu Irsku.

– Yeah! – samo kratko potvrdi Džozef Marfi.

– Svakoga dana u svakom pogledu ja sam bogatiji i srećniji. Svakoga dana u svakom pogledu ja sam bogatiji i srećniji.

Šta li to mumla Džozef Marfi da mi je da znam. Bajalica?!

– Ne sinak, to je autosugestija. Moć podsvesti je golema i velika kao okean. Oušn! Andersten?! – to mu je kao razumeš.

– Ok, razumem. Ali jednoj čitateljki je bila podosadna ova Vaša druga knjiga pa je batalila da je čita. Slušaj šta je ona rekla: „Ja sam čitala Moć podsvijesti za duhovniji zivot od J.M.-a i moram reći da mi je odlična, toliko izreka, mudrosti, mene je oduševila. Druga koju sam uzela je Moć podsvjesti za veće samopouzdanje ili za podizanje samopouzdanja i ona mi je bila podosadna tako da se nisam nikad uspjela natjerati da je pročitam.

– A ti, je l’ pročitaš svaku novinu do slova do slova? I knjigu od korice do korice? – sevnu očima kao munja Džozef Marfi.

– Ne! – rekoh.

– Pa eto vidiš.

– Vi ste bili ministar?!

– Za Novu misao.

– Čudno mi je to… – kažem Marfiju.

– Vi ste osnovali novu crkvu u Americi.

– Vidiš kako znaš – pogladi me po glavi. Ti si pravoslavac?

– Da!

– Ok – kaže mi Marfi. Ti ženjet li si?!

Čudno mi je kako mi se Džozef Marfi obraća na čistom književnom južnjačkom jeziku.

– Ženjet li sam?! Pa, nesam. Nou, mr. Džozef. I m not married. Ha, ha (mislim ima vremena).

– Kad? Kad ti i zadnji brodovi odu za Ameriku?!

Dobro se zamislih. Vama je zapravo Vaša žena bila vetar u leđa da pišete, na Univerzietu u Južnoj Kaliforniji. Dok nije jadnica izdahula 1976.godine.

– Yes, yes. So sorry (žao mi je).

– Ne treba… Mi smo svi živi pred Gospodom!!! Ti se pripazuj sinko… Otvori četvoro oči s koga se ženiš!

– Potom ste svoje ministarstvo premestili u Lagunu Hils, u Kaliforniji, 1981. gde ste umrli.

– Pazi bre koe pričaš! Mi smo živi,pred Gospdom!!!

Ali ja sanjam, ja sanjam, ja stvarno sanjam. To je u mom umu. I budim se… Gola voda, pižame, jastuk, čaršaf… Posle pričam na drugaričku i drugara, uz kafu, o nebičnom snu…

– Usra se od stra’. Gle kol’ko mi se naježi koža. Nababrele mi ruka (pokazujem na drugaricu).

1 komentar

Ostavite komentar