VAMPIRI
Prvi petlovi će zapevati, pa će oni nastaviti da te muče, gde smo mi prestali – reče mi tako Sava Savanović, koža mi se i sad evo naježi.
Ustaj, vreme ti je da vučeš bukagije straha…
– Ha, ha, ha – isceri se Sava Savanović, najpoznatiji srpski vampir. Oko vrata mu venac belog luka, a u džepu od sakoa, bosiljak…
– Vidiš, bleso, ništa mi ne mogu! Ne plašim se njihovih rekvizita. He, he, he… He, he, he…
Tiha jeza, skočih na noge, sav u znoju, da mi se majica na bretele mogla cediti.
– Fu! Fu! Duvaj tako od straha, plašiš nas se, i treba…
Srce mi galopira, nađoh se sav u panici, a usne mu modre, an fas, iz profila, što se kaže, požutelog lica, kao limun, mrtvačka boja. Mrtvak, vampir, šta li je?!
Pogledam na ručni sat, četiri i petnaest. Još je mrkla noć, gluvo doba, a ovo dvoje nepomjanika, napuniše mi sobu strahom, svojim prisustvom, kao ja tamjanom kojim prokadih pre spavanja, i po „Oče naš“…
Badava, oni rešili da mi uteraju strah u kosti, pa to ti je.
– Sa-vo! Sa-vo!
Doziva ga ovaj drugi najpoznatiji srpski vampir Petar Blagojević, a njegov sako je bio sav brašnjav, valjda od vodenice u kojoj boravi i druži se sa ostalim akrepima, oštrokondžulama, vampirima i omajama. I kad vodeničar zaspi, oni sa samovilama kolo vode. Neka se sakrije u krošnju jabuke, neka u grm, neka samovila u pšenicu, neka u rečicu, pa ti pazi i budi pametan gde ćeš se olakšati i pustiti vodicu.
– Mislio si da su tvoje prve komšije, a?
– Pa, mi smo, ha, ha, ha…
– Prvi petlovi će zapevati, pa će oni nastaviti da te muče, gde smo mi prestali – reče mi tako Sava Savanović, koža mi se i sad evo naježi.
Najčudnije mi je kod ovog drugog vampira Petra Blagojevića, glogov kolac koji drži pod miškom, i dok se oni tako zaneše u svoju morbidnu vampirsku igru, dohvatih se krsta sa stola i oni ko da su osetljivi na svetlo, kô ja na buku, ‘vatiše se u bekstvo, kroz ključaonicu, pa preko krovova, poput mačora, a meni kô da se sleže neki teret s duše, dobro te se razdani, pa mi i lakše bejaše, posle ovako teške i konfuzne noći, i ucvikah se kad ptica zaleprša krilima, kad kučence, zalaja, kad promaja zamandali vrata…
– Uzmi se u pamet i ti sinko! Golema je sila časnog i životvornog krsta Gospodnjeg!
Amin! Amin! Daj Bože!
Lij.Predivni ste!!!Fotografija je pun pogodak!!!