Kad te pitaju: „Zašto postiš?“, ovako treba da odgovoriš!

ČEMU POST?

I još me pitaš zašto postim… Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vjetar povija. Kakvo je to pitanje: Zašto postiš?

A zašto postiš?

Zamislite to pitanje, što postiš!?

Takvog čovjeka treba „letvom klepiti po glavi“, braćo i sestre. Takva drskost!

Što postim?

A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije i crne i bjele, i žute, i crvene.

Pogledaj djetetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu. Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu.

I još me pitaš zašto postim?

Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vjetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima.

Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim da dočekam Cara Slave, Cara Nebeskog…

Hoću i ja da primim vječni život.

ŽIVOT BEZ VASRKSLOGA GOSPODA JE BRUKA I SRAMOTA, BRAĆO I SESTRE.

To je ples sa mrtvima, to je dolina smrti.

otac Rafailo Boljević