DEVOJKA, RATNA HEROINA
Marija Bursać rođena je u selu Kamenica pored Drvara. Bila je partizanka i prva žena koja je proglašena narodnom heroinom Jugoslavije.
– O tebi pjevam, Marijo s Kamenice, devojko – ratniče iz bataljona, što si pod titkovu svila pletenice i srcem krenula protiv betona – ovako je stihovima pesnik Branko Ćopić oslikao lik i delo prve žene proglašene narodnom heroinom Jugoslavije.
Marija Bursać rođena je 1920. godine u selu Kamenica, pored Drvara. Bila je partizanka, borkinja u Drugom svetskom ratu i prva žena koja je proglašena narodnom heroinom Jugoslavije.
Do svoje četrnaeste godine, nakon što je zavšila kurs domaćinsta, čuvala je ovce i pomagala majci u održavanju kuće. U školu nije išla, ali je krišom od svih uzimala bukvar svoje braće i tako učila slova.
1940. godine kao dvadesetogodišnjakinja pridružuje se Pokretu otpora i počinje da sakuplja hranu, odeću i druge potrepštine, ali i radi kao kurirka. Po oslobođenju Drvara 1941. godine, Marija Bursać pridružuje se partizanskom pokretu. Postala je i članica SOJA, a potom je radila i na sopstvenom opismenjavanju. Pomagala je pri organizovanju analfabetskih kurseva za žene.
Marija Bursać mnogo je doprinosila pokretu otpora, no više od svega želela je da se pridruži partizanima. 1943. godine, u februaru mesecu pridružila se 10. krajiškoj udarnoj brigadi, u koju su se tada uključivale mnoge mlade žene.
Zastupala je mišljenje da mlade žene treba ravnopravno da učestvuju u borbi, te je u tome ohrabrivala i svoje drugarice. Postala je iskusna bombašica, samostalno je vršila upade u bunkere, zaplenjivala oružje i savladavala neprijatelje.
Kad je na prvi bunker udarala
u sevanju koje život briše,
selo je svoje u ognju gledala
i stada bela kojih nema više,
čula je starca gde iz jame zbori
i plač matere s detetom u gori
Kad je na drugi bunker jurišala,
ugleda mrtve staze ispod Brine
i pepelište umesto Drvara
i zgrčene u vatri mašine;
vide – kolona tamna i nema
bdije nad gradom koga više nema
18. septembra 1943. godine njena četa krenula je u borbu na Prkosima, zbog čega i gore pomenuta pesma Branka Ćopića nosi naziv „Marija na Prkosima“.
Još uvek iscrpljena od bolesti i borbe, Marija je insistirala da krene u boru na Prkosima. Oni koji su se sećali tih vremena, pričali su kako je Marija Bursać opasala dva reda bombi i bacala ih na mitraljeska gnezda koja su bila postavljena da zaštite nemačku bazu u Prkosima. Ova borba bila je borba na život i smrt. Marija je zajedno sa svojim saborcima uspela da uništi jedno mitraljesko gnezdo, pre nego što je minobacačka granata raznela njenu nogu.
Pevao je Ćopić u svojoj pesmi i o tragičnom stradanju Marije Bursać:
A kad je na treći bunker nastupila,
smrt je šinula iz tamna gnezda
i sokolici polomila krila –
nad Kamenicom se otkinula zvezda.
Poslednje svitanje gledaju joj oči
i zadnja pesma iz srca se toči:
Zapeva o svome prvom Ilinjdanu,
kada je sveto breme ponela,
poklonila mu mladost – ko draganu;
kako je u zore oštre i smrznute,
novorođenče drago, Domovinu;
stezala na grudi netaknute
i često joj pevala Partizanku,
čeličnu i rosnu uspavanku.
Nakon ranjavanja Marija je putovala do bolnice u Vidovom Selu 40 kilometara, nosili su je na nosilima drvarske omladinke. Izgubila je mnogo krvi, dobila i gangrenu, no od pevanja partzanskih pesama nije odustala.
U bolnici u Vidovom Selu umrla je 23. septembra 1943. godine, od posledica teškog ranjavanja. Narodnom herojinom Jugoslavije proglašena je 15. oktobra 1943. godine, a nakon nje ovu titulu ponelo je još 90 žena.
Marija, zvezdom obasjana mati,
dok nad njom smrtna zgušnjava se tama –
osmehom posljednjim ratnike prati:
odneše joj dete na rukama!
U krvi rođeno, u srcu nošeno
i kroz trista vatara pronešeno.
Ide brigada, nosi Domovinu
i dete raste – čarobna bajka!
Nad njime nevidljivo Marija bdije
i diše toplinom – devojka i majka.
Pesmu „Marija na Prkosima otpevala je Josipa Lisac.
Izvor: Espreso.rs