Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Rusija gori: Koliko su zapravo veliki požari u Sibiru?

TAJGA U PLAMENU

Požari haraju Sibirom. Beskrajna prostranstva ruske tajge, cirkumpolarnog bioma koji prekriva severni, polarni deo planete, gore ognjem kakav nije zabeležen u novijoj istoriji.

 

Milioni stabala sibirske jele, pljosnatolisne breze, smrče i sibirskog ariša tope se u hiljadama stepeni užarenom ognju koji prekriva prostor od horizonta do horizonta.

požari u sibiru

Prve procene zvaničnika Ruske Federacije, a potom i organizacije Grinpis, bile su nešto niže, ali svetske agencije sada izveštavaju da je početkom avgusta požarom zahvaćeno više od četiri miliona hektara šume, što je površina uporediva sa Vojvodinom i Šumadijom zajedno.

Mada mediji i u Srbiji detaljno izveštavaju o ovoj nesreći, teško je razumeti kolike su zapravo prave razmere takve katastrofe. Ako biste zamislili da je zapaljeno doslovno svako drvo koje ste ikada videli na teritoriji Srbije, uključujući sađene i divlje šume, šumarke, lugove i vetrozaštitne drvorede, pa i stabla u parkovima (i ona sačuvana od seče), to bi bilo manje stabala od broja onih koje je zahvatio sibirski požar.

Na osnovu podataka iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije „Forests, forestry and logging“, trenutno je u Sibiru u plamenu više tajge nego što Srbija uopšte ima šume na svojoj teritoriji (ovaj izveštaj navodi da je to površina od ukupno 3,3 miliona hektara).

Srećna okolnost je što na gigantskom prostranstvu Sibira živi izuzetno mali broj ljudi – novinski izveštaji govore da, bez obzira na apokaliptične razmere ove prirodne nepogode, tolika vatrena stihija ugrožava samo 2000 stanovnika koliko ih se nalazi u ugroženim područjima.

Na nekom drugom mestu toliki požar bi predstavljao pretnju za milione ljudi (nezamisliva je logistika kojom bi se u kratkom roku pomoglo gušće naseljenoj oblasti tolike površine). Sa druge strane, požar u Sibiru i bukti tako snažno jer ga je zbog ogromnih udaljenosti i nenaseljenosti teško kontrolisati. Vatra trenutno guta divljinu koja je to u doslovnom smislu reči.

Inače, tajga se svake godine pali, nestaje u šumskim požarima, a potom kad od jeseni počnu kiše i potom snegovi, požari prođu. I šuma iznova raste. Međutim, ovogodišnji požari predstavljaju presedan zbog veličine i intenziteta. Požari su posledica suše i izuzetno visokih temperatura ovog leta u Sibiru, a takvi su ekstremi svakako podstaknuti klimatskim promenama.

Na satelitskim snimcima se vidi prostranstvo zahvaćeno plamenom, moguće je prepoznati i dim, dok snimci otkrivaju da su ovog avgusta požari zahvatili tajgu širom Arktika, odnosno ne samo u Sibiru, nego i na Grenlandu, Aljasci i u Kanadi.

U vatri i dimu, iza požara neće ostati samo spaljena tajga, predeo koji će na jesen pokriti snegovi. I sami podstaknuti klimatskim promenama, požari će ove godine zbog svojih razmera dodatno doprineti globalnom zagrevanju. Zbog nestanka šuma, značajna emisija CO2 se neće kompenzovati, a ovakvi požari i sami emituju CO2, pa će doprineti povećanju koncentracije ovog gasa u atmosferi planete.

Šume gore milionima, stotinama miliona godina i bez ikakvog ljudskog uticaja, ali kako je u poslednjih 150 godina sagorevanjem fosilnih goriva čovek oslobodio značajne količine CO2, ovakve prirodne kataklizme sada zatvaraju doslovno vatreni uzročno-posledični krug. Predstava se ovog leta igra na severu, u polarnom krugu.

Izvor: Naukakrozprice.rs

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280