PROTIV DEPRESIJE
Kako deluje antidepresiv lek i na koje sve bolesti. Kada i kako se koriste antidepresivi za lečenje depresije
Antidepresivi su skupina lekova koji otklanjaju simptome depresije. Heterogeni su s obzirom na strukturu i mehanizam delovanja. Njihovo delovanje temelji se na povećanju aktivnosti monoamina u mozgu.
Dok neki antidepresivi utiču na jedan monoaminski sistem, drugi menjaju funkciju više sistema. Mogu delovati na receptore i na prenosnike signala.
Depresija i antidepresivi
Depresija dovodi do velike patnje obolele osobe, lošeg funkcionisanja u porodici, na poslu ili u školi, a može se javiti u svakoj životnoj dobi. Tri četvrtine obolelih pomišlja na samoubistvo, a oko 10 % ga i izvršava. Ovo čini depresiju smrtonosnom bolešću.
Porast prepisivanja antidepresiva u korelaciji je sa smanjenjem stope suicida.
Oko 50 % depresivnih bolesnika ostaje neprepoznato. Od bolesnika kojima su propisani antidepresivi, samo njih 50 % uzima ih na propisani način. Stepen pridržavanja propisane terapije antidepresivima je nizak, zbog čega se ne može ostvariti željeno delovanje. Negativan stav prema terapiji antidepresivima često je odraz neznanja.
Željeni učinak postiže se kroz dva do osam nedelja terapije primenom adekvatne doze. Takođe, na umu treba imati genske varijacije i mogućnost genotipizacije tj. određivanja genoma i skladnog prilagođavanja terapije. Nakon postizanja remisije (povlačenja simptoma) važno je sprečiti novi relaps ili recidiv (povratak simptoma) primenom doze održavanja.
Karakteristike antidepresiva
„Idealan“ antidepresiv trebao bi imati sledeće karakteristike: brz nastup delovanja, jednostavno doziranje, sigurnost primene za sve dobne skupine, dobar profil nuspojava, prihvatljiv profil interakcija, sigurnost u slučajevima predoziranja i prihvatljivu cenu.
Najvećim delom ovim zahtevima udovoljavaju specifični inhibitori ponovne pohrane serotonina (SIPPS).
Rezultati jedne metaanalize pokazali su da su escitalopram i sertralin pokazali prednost u odnosu na druge SIPPS-e u smislu delotvornosti i podnošljivosti. Normalizacijom tzv. monoaminske transmisije antidepresivi iskazuju i brojne druge učinke pa se koriste u terapiji drugih poremećaja.
Što se ranije započne s terapijom, može se postići bolji terapijski odgovor. Antidepresivni učinak sastoji se u poboljšanju raspoloženja, povećanju životne energije, motivacije, te boljoj regulaciji vitalnih funkcija poput spavanja, budnosti te uzimanja hrane.
Kako se koriste antidepresivi
Antidepresivi iskazuju antipanični učinak te otklanjaju napade anksioznosti ili panične atake, što se objašnjava normalizacijom aktivnosti serotoninskih putova iz tzv. nucleusa raphe do limbičkih struktura i hipokampusa.
Kod osoba s paničnim poremećajem psihofiziološki alarmni sistem u mozgu, koji upozorava na opasnost, disfunkcionalan je i hipersenzitivan, a antidepresivi dovode do njegove stabilizacije i regulacije.
Antidepresivi su vrlo delotvorni u otklanjanju prisila, opsesivnih misli i kompulzivnih radnji, gde imaju antiopsesivni učinak. To se dovodi u vezu s normalizacijom serotoninske aktivnosti u putevima koji povezuju n. raphe i bazalne ganglije. Ovaj učinak postaje vidljiv nakon 12-26 nedelja.
Ostalo delovanje antidepresiva
Neki antidepresivi iskazuju sedativno delovanje, koje može predstavljati neugodnu i onesposobljavajuću nuspojavu u dugotrajnoj terapiji. Primena pojedinih sedativnih antidepresiva u niskim dozama iskazuje anksiolitički učinak i preporučuje se kao alternativa benzodiazepinima.
Temeljna terapija dugotrajnog opšteg anksioznog poremećaja jesu antidepresivi, iako se njihov anksiolitički učinak odmah ne iskazuje. Antidepresivi postupno otklanjaju anksioznost, za što je potrebno dva do osam nedelja terapije, dok benzodiazepini dovode do brzog opuštanja i anksiolize.
U terapiji akutne anksioznosti mogu se kombinovati s benzodiazepinima da se izbegne ovisnost o benzodiazepinima.
U slučajevima već razvijene ovisnosti, benzodiazepini se kombiniraju s antidepresivima da se olakša „skidanje“ s benzodiazepina. Upravo terapija prvog izbora kod anksioznih poremećaja, kao i dugotrajna terapija istih, jesu antidepresivi.
Određeni antidepresivi iskazuju hipnotski učinak i produbljuju spavanje povećavajući zastupljenost dubokih stadijuma sna. Kod manjeg broja bolesnika pospanost se javlja kao nuspojava primene antidepresiva te je u tom slučaju lek potrebno primeniti uveče, i to pred spavanje.
Pojedini antidepresivi iskazuju suprimirajući učinak na apetit koji može biti povezan s osećajem mučnine. Neki iskazuju učinak na receptore 5-2HTC i izrazitije suprimiraju apetit te se koriste u terapiji bulimije i gojaznosti. Neki antidepresivi pojačavaju apetit te se koriste u terapiji kada je izražen gubitak apetita, odnosno telesne mase.
Različitim antidepresivima pripisuje se analgetski učinak te se koriste u ublažavanju i otklanjanju nekih akutnih i hroničnih bolnih sindroma. Neki antidepresivi omogućuju preživljavanje neurona, brži i bolji oporavak neurona, a stimuliraju i neurogenezu u hipokampusu nakon primene od nekoliko nedelja.
Kod različitih psihijatrijskih poremećaja, uključujući shizofreniju, bipolarni afektivni poremećaj raspoloženja, PTSP i ponavljajući depresivni poremećaj, utvrđeno je propadanje neurona. Dugotrajnom psihofarmakoterapijom preveniraju se recidivi bolesti te se zaustavlja propadanje neurona. S primenom antidepresiva treba početi što ranije kako bi se iskazao neuroprotektivni učinak pre razvoja atrofije mozga.
Osim na centralni nervni sistem, antidepresivi mogu imati inhibitorni učinak na aktivaciju trombocita, kardioprotektivni učinak i imunomodulacijski učinak.
Zaključak kako se koriste antidepresivi
Racionalna psihofarmakoterapija podrazumeva racionalnu kombinaciju lekova koji smanjuju izraženost i broj teško podnošljivih nuspojava, imaju sinergistički terapijski učinak, dovode do brzog poboljšanja i zadovoljavajuće remisije čime se poboljšava prihvatljivost terapije i zadovoljstvo optimalnom terapijom od strane bolesnika.
Visok stepen adherencije prema personaliziranoj terapiji omogućuje bolesniku da kontroliše svoju bolest i funkcioniše u porodičnom, poslovnom i društvenom okruženju. Adekvatna terapija omogućava mu da bude proaktivan u obavljanju uloga i postizanju životnih ciljeva.