Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Greta Tunberg – mlada švedska aktivistkinja za klimatske promene

PODELILA SVET

Ona je Greta Tunberg, švedska klimatska aktivistkinja. Sa petnaest godina je, umesto u školu, otišla pred zgradu parlamenta Švedske i danima protestovala protiv globalnog zagrevanja.

 

Nazivaju je “željnom slave”, “žrtvom zlostavljanja”, “katastrofičarkom”, “puštenom u promet”, “dečjom kurvom”, “morbidnom”, “poremećenom” ili “jezivom”. Ugledni, konzervativni američki novinar Kristofer Kaldvel njen “pojednostavljen, direktan pristup” klimatskim promenama naziva izrazito štetnim.

greta tunberg

Levo orijentisani britanski kolumnista Brendon O’Nil poručuje da zaboravimo na planetu i da spasimo nju od „smrtonosnog kulta environmentalizma“.

Kontroverzni američki komentator Dineš D’Suza njene nordijske crte poredi sa nacističkim posterima i naziva je proizvodom Gebelsa. Švedska kolumnistkinja Paula Neuding piše da se mora ispitati njeno mentalno stanje, a australijski klimatski skeptik Endrju Bolt kaže da je ona „devojčica tako mlada i sa tako mnogo mentalnih poremećaja“.

Jedan od najmoćnijih ljudi naftne industrije, generalni sekretar OPEC-a, Muhamed Barkindo smatra je „globalno opasnom švedskom tinejdžerkom“.

Bernar Arno, generalni direktor kompanije LVMH Luj Viton, jednog od najvećih svetskih proizvođača modne i luksuzne robe, kaže da je „ogrezla u prepuštanju apsolutnom katastrofizmu“, što demorališe mlade ljude.

Francuski predsednik Emanuel Markon smatra da njeni radikalni stavovi antagonizuju moderno društvo, dok je američki predsednik Donald Tramp sarkastično opisuje kao „vrlo srećnu mladu devojku koju čeka svetla i predivna budućnost“.

Ona je Greta Tunberg, švedska klimatska aktivistkinja. Rođena 2003. godine u Stokholmu, napunila je devet godina kada je okončan Kjoto protokol, instrument UN Okvirne konvencije o klimatskim promenama koji nije dao rezultate u zaustavljanju globalnog zagrevanja. Imala je trinaest kad je potpisan Pariski sporazum, a u četrnaestoj je posmatrala kako se jedna od svetskih sila, SAD, samovoljno povlače iz njega.

Sa petnaest, Greta Tunberg je napravila transparent i umesto u školu, otišla pred zgradu parlamenta Švedske gde je danima protestovala protiv globalnog zagrevanja. Fotografija Andersa Helberga nastala je na ovom mestu, gde je artikulisana sada već opšteusvojena ideja da je klimatski aktivizam zapravo generacijska borba pošto će posledice zagrevanja trpeti nova pokolenja.

Uskoro je pokrenula školske štrajkove petkom, da bi joj se tokom prethodne i ove godine pridružili milioni dece, ali i odraslih ljudi širom sveta. Dobila je dvadesetak nagrada za aktivizam, izazvala revolucionarni efekat među mladima koji nosi njeno ime i govorila na protestima u Stokholmu, Parizu, Berlinu, Njujorku, ali i pred svetskim liderima u Davosu, Evropskoj komisiji i na zasedanju Ujedinjenih nacija.

Međutim, akcije i reči šesnaestogodišnje devojčice sa Aspergerovim sindromom ne samo da milione mladih podstiču na akciju, nego, na drugoj strani, raspaljuju i puno gneva, kritike, sumnji i neprihvatanja – uporedivih, čini se, sa skepsom prema uzrocima i posledicama samog globalnog zagrevanja.

Da li ste i sami skeptični prema Greti, sumnjate u njenu autentičnost, mislite da preteruje i da atmosfera, biodiverzitet i budućnost novih generacija nisu toliko ugroženi? Obimni, detaljni i precizni izveštaji IPCC-ija, u kojima je sabrana srž modernog naučnog znanja o klimi, ne donose ništa vedrije vesti. Razlika je samo u tome što poruku ne donosi dete koje je, po prirodi stvari našeg doba, postalo lice borbe protiv klimatskih promena.

„Ljudi pate. Ljudi umiru. Čitavi ekosistemi se urušavaju. Nalazimo se na početku masovnog istrebljenja. I sve o čemu možete da govorite je novac i bajke o beskrajnom ekonomskom rastu. Kako se usuđujete?“ kaže Greta. „Više od 30 godina nauka je kristalno jasna. Kako se usuđujete da i dalje skrećete pogled?“

Čudnovati petominutni govor koji je 23. septembra izgovorila na panelu u Ujedinjenim nacijama – govor koji je svakako bio emotivan, a mogao bi postati i istorijski – izazvao je burne aplauze u sali UN, ali je kao i sva njena obraćanja u poslednje dve godine podstakao čudovišnu lavinu napada.

„Evo nas ponovo. Kao što ste primetili, hejteri su aktivni kao i uvek – krenuli su na mene, na moj izgled, odeću, ponašanje i moje razlike. Javljaju se svakom zamislivom laži i teorijom zavere“, kaže Greta u jednom tvitu posle panela u Ujedinjenim nacijama, dodajući da, uprkos tome, „promena dolazi i neizbežna je“.

Izvor: Naukakrozprice.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar