Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Kako je Sigmund Frojd umro od raka vilice i jezika?

LJUTA JE SMRT GREŠNIKA

Kako je Frojd umro? Tim pitanjem bavio se arhimandrit Rafail Karelin, koji je u čuvenom psihijatru i osnivaču psihoanalize video bogohulni karakter.

 

U bolnici je umro starac. Dijagnoza njegove bolesti bila je slična sudu koji je izrekao smrtnu kaznu. Njegovo ime je bilo poznato celom svetu, ali nikakva ljudska sila ga nije mogla spasiti.

frojd umro

Jedina pomoć koju su mu njegove kolege, lekari, mogli ukazati – bila je da se ubrizga doza morfijuma u venu, od koje se on već ne bi mogao probuditi. Ali, u to vreme, doktori, takođe ateisti, podsvesno su shvatili da život i smrt pripadaju odluci Božijoj, a ne rešenju ljudi, stoga im je ostalo samo da bespomoćno gledaju uhvaćenog u agoniji. Pacijent je imao kancer vilice i jezika.

Ovaj starac, skoro pomenut u vidu poštenog rabina, ceo život se zanimao dokazivanjem toga, da je čovek samo sveseksualna priroda, da su religija, kultura i iskustvo samo kontrole nad njegovim genitalijama, da je ljubav roditelja i dece jednih prema drugim – podsvesna želja za rodoskrnavljenjem (incestom).

U njegovim akademskim lekcijama i naučnim delima, nalazio se skup bogohuljenja i prezira prema čoveku. Kao da je sakupio sav talog zla i greha, koje je čovečanstvo stvorilo od vremena njegovog postojanja i to nazvao „naukom“. Svet je bio spreman da primi ovo učenje. Ljudi, daleki od pitanja psihijatrije, žudno su čitali njegove knjige, jer su u njima nalazili apologiju (odbranu) demonizma i sopstvenog greha. To učenje nije bio razlog moralne katastrofe čovečanstva, ali je doveo do vrenja zla, donetim u dekadentnu kulturu 20. veka.

Nemački filosof Špengler, napisao je knjigu „Zalazak Evrope“. Ako bi mogli naslikati sliku pod takvim nazivom, onda bi jedan od glavnih likova na njoj bio i taj starac koji je umirao od kancera jezika. On kao da je postao „duhovni otac“ nauke 20. veka o čoveku. Postao je sledbenik đavolskog suda seksualne zveri. Verovatno pretpostavljate ime pacijenta – to je Sigmund Frojd.

Ako je kultura dva prethodna veka bila „faustovska“ kultura, kada je čovek odbacio večnost radi izmičućih magnovenja, koje ne može da zaustavi, onda kulturu 20. veka možemo nazvati „frojdovskom“ kulturom – tim ruganjem svemu svetom, koje se još čuvalo u čoveku. Čovek je izgubljen; glavno u životu – je prožeto sa dva snažna instinkta – seksa i ubistva – savest, u koju je čovek pogružen, kao u prvobitni haos.

Frojd već ne može da govori; on objašnjava pokretima palčevima, jezika izjedenog bolešću, kao crvima. Govore da je najveći užas – videti sebe u grobu. On sebe vide kao već raspadajućeg mrtvaca. Metastaze raka su već prekrile poput paukove mreže njegovo telo, na licu se pojavljuju gangrenozni čirevi, obrazi tamne, iz usta kaplje sukrvica; živi leš oko sebe širi nepodnošljivi smrad.

Oko Frojda nema rođaka, niko mu ne može prići zbog smrada, koji kao da se širi iz groba. Frojdovo lice prekrivaju komarci, koje privlači sladunjavi miris gnoja – on se ne može odbraniti od njih. Tada se njegovo lice prekriva kao prekrivačem gaze. Izgleda da se zbog smrada i satana suzdržava da mu priđe, da bi uzeo sa sobom njegovu dušu.

Agonija se nastavlja. Frojd je imao dragog psa, od koga se nije nikada odvajao. Sada je i on, ne izdržavši smrad, pobegao iz sobe; ovo je bio poslednji udar za Frojda: ostao je sam, sam sa sobom, odnosno sa onim što je ostalo od njega. Uvek se bojao smrti, ali je sada nemo zvao svojim očima. Govore da je povišena doza morfijuma stavila tačku u istoriji njegove bolesti.

Frojd – to je jedan od zlokobnih simbola našeg vremena. Njegova smrt je takođe simbolična: ona kao da oličava truljenje te kulture, koja je građena na seksu i krvi, na kultu izopačenog naslađivanja i nasilja. Taj smrad gnojavog trupla, ima ime „razvrat“. Ali on je već počeo da truje, poput gangrenoznih čireva, svih pet kontinenata.

Bogohulni jezik Frojda istruleo je u ustima svog vlasnika, pretvorivši se u gnoj, koji je kapao iz usta i vraćao se u grlo. Tako je onaj koji je izazvao Nebesa umro poput nemoćnog crva, napušten od svih. Ali i sama smrt Frojda – to je simboličko značenje, mi bi rekli proročanstvo o tome, kakav kraj može očekivati čovečanstvo.

Izvor: Prijatelj božji

1 komentar

Ostavite komentar