Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Najlepše ograde – simpatične ideje da ogradite dvorište

Ne moraju sve ograde odbijati ljude

Ograde su nekada služile da se posed sačuva od upada divljih životinja, neprijateljskih plemena ili da se jedna teritorija obeleži. Vremenom više nema takvih upada, ali i dalje postoji potreba da se kućno dvorište, posed firme ili slično ogradi.

ograde

Idući po ruralnijim mestima u Srbiji, ali i širom Balkana, možemo videti pojavu da se u zatvorenijim sredinama ljudi koriste veoma visoke ograde. Tako, iako zvuči stereotipno, južnjačke ograde imaju veće dimenzije, često su čvršće i sa šiljcima, dok se na severu i u Vojvodini, nekada ostavljaju manje drvene ili kamene ograde, a ponekad samo žive ogrede. Zanimljivo je da se u tome može tražiti i socijalni faktor ali i istorijsko nasleđe jednog podneblja. Tamo gde je bilo više ratovanja i direktnih sukoba, logično, nastale su i potrebe za ograđivanjem.

Ukopavanje kao preteča ograđivanja

Kada se prvi put javila potreba za ograđivanjem, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ono što međutim dokazuju neke iskopine jeste da je čovek imao tendenciju da se ograđuje tako što se ukopavao ispod zemlje, a ograde su ostajale na nivou zemlje. Ta potreba je verovatno bila izazvana čestim upadima životinja i ljudi. Srećom, takav trend je izumreo.

Ograde zbog poljoprivrede

Zanimljivo je da historija kaže da je najpre bilo ograđivano poljoprivredno zemljište. To bi značilo da su ljudi imali potrebu da poljoprivredne kulture zaštite od životinja. Ograde su osim toga koristile i kako bi se naglasilo i definisalo poljoprivredno zemljište koje pripada jednom domaćinstvu. Stoka koja je slobodno lutala, van ograđenih prostora, nekada se smatrala opštim dobrom i na nju je imao pravo svako.

Najduža ograda

Suštinski gledano, ne bi trebalo mešati zid i ogradu. Za razliku od zida, ogradu mogu da čine znatno lakši materijali, ali i oni koji se umetnički oblikuju kakvo je kovano gvožđe. Iako mnogi misle da je najduža ograda zapravo Kineski zid, najduža ograda trebalo bi da je Ograda Dingo koja se nalazi u Australiji. Dugačka je 5.614 kilometara, 5,9 metara je visoka, a izrađena je između 1880. i 1885. godine. Napravljena je kao ograda koja služi za čuvanje divljih pasa. 

Kovano gvođže inspiracija za radove

Osim ograda od kovanog gvožđa, koje često možete videti širom Balkana od ovog materijala izrađuju se i kapije. To je deo ograde koji služi za ulaz, a kapije od kovanog gvožđa mogu biti prava umetnička dela sama za sebe. Kovano gvožđe koristi se i za izradu gelendera, pravljenje terasa, ali vrlo često i kao ram odnosno okvir za ogledala i slike.

Kovano gvožđe već vekovima ne izlazi iz mode, pa se smatra i prestižom ukoliko svoju okućnicu ogradite ovim materijalom. Osim estetskog utiska, bitno je to što kovano gvožđe može da izdrži i različite spoljnje faktore, počev od promene temperature, sijanja sunca, hladnih uslova. Iako drvo nekada stilski izgleda mnogo upečatljivije, održavanje ograde od kovanog gvožđa zahteva mnogo manje truda. Farbanje kapije ili ograde, takođe je mnogo lakše, a što se tiče zaštitnih slojeva i lakova, kod ovakvih ograda to gotovo uopšte nije neophodno. Zato ne čudi to što je skoro svaka druga kuća na ovaj način ograđena.

Ostavite komentar

Ostavite komentar