Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BEZ ŽELJA

Budna, nepomična, sklupčana u izgužvanoj postelji, prebiram po mislima, po snovima i uplaši me saznanje da nemam očekivanja.

 

Kao vagabudno izjedren iz čelika dolazim ni od kuda i idem ne znam gde, zatočena u nečijem strašnom snu. Ko zna koliko bi to trajalo da se kraj mojih nogu nije pojavio plamičak. Plam koji je neprekidno treperio u mračnoj pustari.

bez želja

Kao munja sine mi kroz glavu bakina stara priča o zakopanom blagu što se svake stote godine približi površini zemlje, dajući neki znak da je tu. Aha, pomislih, ovaj plamen bi mogao biti taj znak. Odlučih da kopam. Iznenadila sam se kako mi je za tu odluku trebalo malo vremena.

Sagoh se i počeh kopati golim rukama, besomučno kao pas kad traži svoju davno zakopanu kost, grebala sam noktima pogleda uprtog u crnu memljivu zemlju. Usta su mi bila nepomična i nema. Bojala sam se da pustim glas da se blago ne vrati u zemlju. A onda… ni od kuda, kao grom iz vedra neba, praznom dolinom prolomio se pucanj i istog momenta ja osetih oštar bol u grudima. Krenuh spontano rukama ka mestu bola, a iz tela, bez kapi krvi ispade mi srce u ruke i ostade praznina u telu, praznina u duši. Držim ga drhtavim rukama sa strahom od mraka, od zime, strahom od teške crne zemlje, sa strahom od smrti. Izvesno je da umirem i već sam osećala hladnu zemlju na sebi, pokriva me i grli sa svih strana, pritiska… ali kada čovek umire, ima pravo na jednu, poslednju želju, pade mi na pamet. Da, samo još to mi je ostalo od ovog mog neprimetnog bitisanja na kugli zemaljskoj. Dadoše mi mogućnost i uhvatih se za tu želju kao davljenik za slamku.

Dakle, ja želim… želim… mislim da želim, želim da mogu da poželim, ali šta. U teškoj agoniji, bez vazduha, bez srca, bez nade u budućnost, da li je moguće da nemam ni želja. Napad panike, užasan strah i ludačko kucanje srca na dlanu trgoše me iz ovog teškog, preteškog sna.

Budna, nepomična, sklupčana u izgužvanoj postelji, prebiram po mislima, po snovima i uplaši me saznanje da nemam očekivanja, nemam nadanja, iluzija, nemam više snova niti želja. Ostala sam i bez srca.

Još me boli praznina u duši.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: