Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ŠTA JEDEMO I KAKO ŽIVIMO

Potrudite se da u organizam ne unosite veštačke sastojke i bićete na dobrom putu da očuvate zdravlje i živite duže.

 

Iako organska proizvodnja više nije novina i dosta se govori o njoj poslednjih deset godina, informacije koje kruže internetom često nisu tačne ili predstavljaju neke polu istine bez utemeljenja u nauci. To nažalost jedino doprinosi još većem zbunjivanju potrošača, koji tražeći jednostavne informacije nailaze na sumnjive forume koji šire teorije zavere.

o organskoj hrani

Ukoliko želite sami da istražujete ovu temu, sasvim je logično da na tom putu naiđete i na neke od tih forumskih diskusija, koje će vas naterati da se zapitate – šta je od ovoga sve istina a šta ne?

Najlakši način da se svemu tome stane na put su činjenjice. Zbog toga, u narednim redovima, sa vama delimo 5 najčešćih mitova i činjenica o organskoj hrani, koji će vam pomoći da konačno stavite tačku na sumnje i nedoumice.

1. Da bi se proizvod smatrao organskim, mora da ima sertifikat

Tačno.

Upravo ovo je najvažnija razlika, koja odvaja sertifikovane organske proizvode, od onih koji se proizvode u domaćinstvima na prirodan način ili nose oznaku ‘iz slobodnog uzgoja’ ‘bio’ ‘eko’ itd.

Kako se sertifikat dobija i šta znači? Sertifikat je potvrda nadležnog organa (kontrolne organizacije) čiji rad redovno prati, reguliše i nadzire Ministarsta poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da je određeni proizvod proizveden u skladu sa pravilima organske proizvodnje. Takav proizvod dobija oznaku da je organski i sme da na sebi nosi nacionalnu oznaku za tako proizvedene i sertifikovane proizvode. Ovo se odnosi na voće, povrće i žitarice a kada su prerađeni organski proizvodi u pitanju, oni mogu dobiti oznaku samo onda kada sadrže najmanje 95% sastojaka koji su organskog porekla.

Sertifikat se dobija nakon uspešno završenog procesa sertifikacije, koji znači stalnu proveru stanja na terenu kao i da li je dokumentacija pravilno vođenja. Strogo utvrđena pravila za sertifikaciju, moraju biti u potpunosti poštovana kako bi kontrolna organizacija mogla da donese pozitivnu odluku i stane iza toga da je prizvod proizveden organskim metodama.

2. Hranljiva vrednost organske i industrijske hrane je ista

Mit.

I to mit broj 1. Većina ljudi smatra da je to sve jedno te isto i da nema dokaza da je organska hrana zdravija. To jednostavno nije tačno a prvi dokaz za to su brojne studije, koje su utvrdile da organska hrana ima veoma bogat i hranljiv sastav mikronutrijenata. Iako možemo reći da kada su makro nutrijenti (ugljeni hidrati, masti i proteini) u pitanju, nema značajne razlike između organske i industrijske hrane, ali to nikako ne može biti slučaj sa mikronutrijentima.

Postoje jasni dokazi u istraživanjima, da je organska hrana mnogo više puna visokim koncentracijama vitamina, minerala, antioksidanasa i omega masnim kiselinama, nego što je to slučaj kod industrijske hrane. I dok je hranljiva vrednost hrane određena količinom pesticida i aditiva (u slučaju organske hrane postoji nulta tolerancija na ove supstance), koji im se dodaju, kalorije i makronutrijenti su određeni spoljnim uslovima (zemljište i klima) u kojima je voće ili povrće gajeno.

3. Organska hrana je dobra za životnu sredinu

Tačno.

Možda jedan od najvažnijih razloga zašto treba uvesti više organskih proizvoda u svoju ishranu, pored toga što su zdravi, neprskani i ne sadrže pesticide i druge štetne hemikalije, je i taj da organska proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu upotrebom veštačkih đubriva i sl.

Kada kažemo da ne zagađuju životnu sredinu, onda mislimo na više elemenata koje industrijska proizvodnja svakodnevno truje – voda, zemljište i vazduh. U Srbiji se, nažalost, čak 70% voća, povrća i žitarica prskaju opasnim hemikalijama tokom uzgoja. To konstantno trovanje zemljišta ostavlja teške posledice po ljudsko zdravlje i decenijama ih nije moguće ukloniti iz samog sastava njima i voćnjaka.

Čak i najveći izazov sa kojim se čovečanstvo suočava poslednjih decenija – klimatske promene, mogu biti ublažene ako se većina poljoprivrednih proizvoda gaji upotrebom metoda organske proizvodnje. Ugljen dioksid i metan, su odgovorni za pojavu ‘efekta staklene bašte’ i zadržavanje toplote u atmosferi i ako želimo da se ovo promeni onda treba da damo podršku organskim proizvođačima jer oni imaju ključ za rešenje ovog problema.

Naime, nivo prirodnog ugljenika je važan za zdrave useve jer utiče na njegovu strukturu, jačajući ga i smanjujući rizik od erozije tla. U prilog njegovoj važnosti govori i to da je važan i za količinu vode, koja će se zadržati u zemljištu a služi i kao odličan rezervoar hranljivih materija za biljke.

4. Organska hrana takođe sadrži pesticide

Mit.

U organskoj proizvodnji se ne koriste pesticidi, veštačka đubriva ili bilo kakvi drugi dodaci koji nisu prirodnog porekla. Nulta tolerancija na upotrebu bilo čega što nije prirodno, važan je princip koga se drže svi organski proizvođači. U skladu sa ovim principom zdrave proizvodnje, organski gajeno voće i povrće ne sadrži nikakve nezdrave sastojke, ostatke ili bilo šta slično.

Kako nije baš sve jedno da li jedemo potpuno zdravu hranu ili industrijsku tretiranu pesticidima, fungicidima i sličnim hemikalijama, onda je važno naglasiti da štetne supstance ostaju decenijama u tlu a  ljudskom organizmu može da nanese trajna oštećenja i izazove najteže bolesti.

Efekti čuvenog DDT pesticida, nažalost su još uvek vidljivi i poznati. Iako zabranjen još 1972. godine, njegov uticaj je toliko jak da se i danas može pronaći u organizmima ljudi, pa čak i kod mlađih, koji su rođeni nakon njegove zabrane.

5. Organska hrana ima bolji ukus od industrijske

Tačno.

Pomislićete, da ali ukus je prilično individualna kategorija, zar ne? Može se tako reći ali postoji jedan ili dva prilično sigurna testa, koji će vam pokazati da je ovo zasigurno tačno.

Probajte industrijski kečap a zatim, sledeći put, kupite organski. Razlika je ukusu je velika, jer industrijski sadrži više šećera i slađi je, dok organski kečap ima prirodan ukus paradajza bez dodatka zaslađivača.

Ako vam ovaj primer nije bio dovoljan, probajte i ovo – kupite industrijski i organski sok od jabuke. Sipajte ih u dve čaše i dobro osmotrite strukturu. Ako se sećate kako je nekada izgledao sveže ceđeni sok od ovog popularnog voća, onda se sigurno sećate i njegove kašaste strukture koja je dobijena ceđenjem bez dodatne obrade.

Organska budućnost planete i svih nas

Ukoliko želimo da naša planeta dočeka sledeći milenijum, potrebno je da o njoj vodimo više računa. Ako možemo da načinimo niz malih koraka, od kojih će kupovina organske hrane biti samo jedan u nizu, svi zajedno ćemo učiniti veliku stvar i ujedinjeni makar smanjiti, ako ne i u potpunosti eliminisati pogubne efekte klimatskih promena.

A kada je naše zdravlje u pitanju, ukoliko želimo da živimo dug i zdrav život, trebalo bi da počemo ili još bolje da se vratimo na početak – ishranu. Šta jedemo umnogome utiče na to koliko i kako ćemo živeti tokom života. Potrudite se da u organizam ne unosite veštačke sastojke i bićete na dobrom putu da očuvate zdravlje i živite duže.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: