Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Isidora Sekulić: Šta predstavlja testament o Kosovu i Metohiji?

KNJIŽEVNICA O SVETOJ SRPSKOJ ZEMLJI

Knez Lazar je umro kao svetac, Vladika Rade kao pesnik i misililac. I jedan i drugi su sastavljali testament licem okrenut pravo prema večnosti, i dovršili ga bez uobičajenih svedoka i bez ičijih potpisa i jamčevina.

 

Kosovo, niti je prestalo niti je nestalo, niti će ikada dok je nas. Ne počinje ono od kneza Lazara, nego još ranije.

testament o kosovu

Nemanjin brat Tihomir pretrpeo je poraz na Kosovu kada je, s pomoću Grka, pokušavao da vrati presto koji mu je Nemanja preoteo, od tog Tihomira, od Kneza Lazara i Murata, preko raznih ustanaka, preko vladarskih napora Njegoševih i njegove poezije, preko Kumanova, preko Vidovdana, preko Albanije i Kajmakčalana, preko srednjovekovne naše umetnosti – ono, Kosovo, živi i živeće i sutra i preksutra, iako uvek kao nešto drugo i treće, političko, kulturno, umetničko, naučno.

Kosovo koje je sve veća i veća suma istina s kojima se mi družimo i u nečem bitnom ne menjamo. Kao što latinske države još od drevnog Rima povlače svoje mos, jus, fas, to jest volju, pravicu i naredbe od ljudi i po Božjem i moralnom zakonu, tako mi nosimo nasleđe kosovsko dalje, kroz razne savremene događaje, ali uvek sa vezanošću za nešto što je drevno kosovski elemenat u našim prirodama i opredeljenju.

Dva testamenta naših vrhovnih gospodara stoje kao dva plamena koji se ne gase. Jedan je testament kneza Lazara, poslednjega gospodara samostalne države srpske, u času kada će sila otomanska razbiti srpstvo. Drugi je testament vladike Rada, najuzviušenijega od svih gospodara srpskih zemalja, nastao takođe u vreme crno, u vreme osobito energičnog spremanja Omer-paše.

Knez Lazar je umro kao svetac, Vladika Rade kao pesnik i misililac. I jedan i drugi su sastavljali testament licem okrenut pravo prema večnosti, i dovršili ga bez uobičajenih svedoka i bez ičijih potpisa i jamčevina.

Testament Kneza Lazara nije ni pisan, ni izgovoren. Narodna pesma naša kaže da je orao doneo u kljunu poruku o propasti Srba. Uoči tog dana, dana kobi i propasti, vladar stvarno nije imao više ništa od zemaljskih poseda, nikoju zemaljsku vlast. Posle kosovske večere, Knez Lazar kao da je već krenuo bio sa zemlje, nalazio se na putu u onaj svet.

Poslednjim silama svesti i slobodne volje izabrao je za sebe, i ostavio narodu u amanet, obraz i dušu, drukčije rečeno: carstvo nebesko iznad carstva zemaljskoga.

Taj Knežev testament, taj visoki moment naše istorije imao je kontinuitet. Polako i podzemno stigao je da se dade osetiti u testamentu onoga kome je Kosovo ispunjavalo dušu, koji se nisko klanjao drugom velikom testatoru Kosova, Milošu Obiliću – dao se osetiti u testamentu Vladike Rada.

Odlomak iz govora Isidore Sekulić na okruglom stolu o poeziji Milutina Bojića 1951. godine

Izvor: Portal Sedmica

Ostavite komentar

Ostavite komentar