UVID U SVAČIJU DUŠU
Prepodobnom Andreju Jurodivom Gospod je jednom pružio priliku da vidi i uveri se kako izgledaju duše pravednika i grešnika koji hodaju zajedno s njim.
Jedne godine na Uskrs, blaženi Andrej Jurodivi stajaše na molitvi u crkvi Svete Sofije, i to pri samom ulazu. I Gospod mu otkri kako su pojedini ljudi proveli minule dane svetog Velikog Posta, pokazavši mu kako izgledaju njihove duše.
Posmatrajući ljude koji su izlazili iz crkve, on Duhom Svetim vide i saznade svačiju dušu, i u njoj njenu vrlinu i njen porok.
Tako, on vide mnoge ljude: lica im bela i čista kao sneg; nekima lica sijaju kao sunce, a glava im pomazana jelejem i mirom, na glavama im zlatni venci, miomir izlazi iz njih kao iz ruža i ljubičica, na njima su haljine carske, predivni mladići im ukazuju poštovanje i proslavljaju ih.
To su oni što bogougodno provedoše svetu Četrdesetnicu služeći Gospodu postom i molitvom i svakom vrlinom, i dobiše početne nagrade Nebeskog carstva i nevidljivo ih nose. Gledajući ih, blaženi Andrej se radovao i blagodario Gospodu za njihov napredak.
Vide on i druge: beli su kao sneg, lica im sijaju kao sunčani zraci, a na njima počiva Sveti Duh, jer su čisti i puni vrlina, uzdržavali su se od preljube, od bluda, od zlobe, od praznoslovlja, i pričešćivali se često Svetim Tajnama.
Vide opet i ovakve: obučeni u zlatne kabanice, puni su svetlosti i sjaja, beli golubovi lete iznad njihovih glava, iz njih se lije skupoceno miro i miomir tamjana, a ispred njih anđeli Božji kao duhovni golubovi. To su oni što siromahe hlebom hrane, što roblje otkupljuju i oslobađaju uza, što dugove tuđe isplaćuju, što sirotinju pomažu, što prosjake odevaju, što svetitelje praznuju, što se od poroka čuvaju.
Onda vide neke ovakve: obučeni u skupocene haljine, lica im zrače miljem, prati ih neka prelepa devojka sa maslinovim vencem oko glave; ona im mirom lica pomazuje. To su oni što tamnice posećuju i sužnje teše i pomažu, što bolesne pohode i vidaju, što reč Gospodnju vole iznad svega, što izbegavaju huljenje i ogovaranje, što svakim dobrodelanjem blistaju.
Posle toga vide i ovakve: lica im počađavela; nekima je lice premazano smrdljivim gnojem, mačke i psi idu ispred njih, zmije im vise o udovima i sišu im tela, a žabe im po nogama. To su rasputni ljudi, muželožnici, bludnici, onanisti, srebroljupci; oni su sve udove svoje predali đavolu, i zarobljenici su njegove volje. Zmije pak i aspide i ostale raznovrsne životinje nisu drugo do demoni. Oni uživaju i vesele se kad neko od ljudi ispunjuje njihovu volju.
Zatim vide neke: goli telom, crni i mračni, oči im plamte, lica im crna kao na tiganju pečena. Demoni im zamotali konopce oko vratova i vuku ih kao mazge, pritom drže oštre mačeve u rukama. Neki pak demoni nose ognjene batine, i strahovito ih biju da što brže idu. A iznad njih stoji napisano: vračari, bajači, čarobnjaci.
Potom vide ovakve: ljudi goli, crni kao đavoli, krvave im kame u rukama, a na glavi svakoga od njih guje gnjeva i ljutine; i guja dotle raspaljuje svakoga od njih dok ne izvrši njenu volju A oni se ponašaju kao pomahnitali i neuračunljivi. To su ubice, grabljivci i gadni rasipnici.
Onda prepodobni vide: neki bednici u rite odeveni, i mnoštvo žena idu sa njima isto tako odevene; tela im bodljama i trnjem načičkana; oko njih najodvratniji gmizavci, žabe, pacovi, kornjače, i druge gadine. To su jarosnici i gnjevljivci, rđavi i surovi, koji sluge svoje strahovito muče i zlostavljaju.
Vide prepodobni i ovakve: tela im od glave do nogu premazana čađu, lica im namrgođena i puna otrova; zmije i aspide im zapušile uši i zatvorile oči, da ne vide sunca, niti čuju Sveto Pismo koje se po svetim crkvama čita. A iznad njih u vazduhu stoji napisano ovo: Zloća – prva đavolova kći. Iz nozdrva joj curi otrov aspida i zmija i skorpija i gadina, i ispunjuje ubitačnom gorčinom i vazduh i duše ljudske. To su oni što ljude dovode u opasnosti i smrti, zlopamtila, neprijatelji, gordeljivci, psovači, vređači, opadači, oni koji tuđe grehe osuđuju i presuđuju.