RAZGOVOR SA SVETITELJKOM
Starac Jakov ispričao je nesvakidašnji događaj iz svog detinjstva, susret sa Svetom Petkom, koja mu je tom prilikom rekla kako će provoditi život u budućnosti.
Ovako je starac opisao susret sa Svetom Petkom:
Svojim rukama sam iskopao zemlju i načinio stepenice, kako bi verni lako mogli da dođu do kapele. Posekao sam gusti grm, počistio crkvu, zapalio kandila i usred nepomućene noćne tišine, na pustom brežuljku, sedeo i gledao ikone.
Nikada se nisam bojao da budem sam i nikad me nisu uznemiravale pomisli straha. U to vreme video sam svetiteljku, odevenu kao monahinju, kako izlazi iz oltara i prolazi kroz svoj hram, priklanja se još u dvorištu i čisti kandila. Ja sam u svom detinjem umu pomišljao da svetiteljka pere tanjire, kao što to i moja majka čini svake večeri, ma koliko da je umorna. Ona se plašila da slučajno ne umre tokom noći i da ujutro ne dođu žene koje će videti prljave tanjire, pa će joj se smejati za nebrigu o domaćinstvu. Videvši šta se dešava, smatrao sam da i svetiteljka noću pere svoje tanjire.
Jedne večeri sam kao i obično došao u kapelu. Još dok sam bio nekoliko metara udaljen od nje video sam svetiteljku, odevenu kao monahinju, kako stoji u blizini hrama, govoreći:
„Dođi ovamo, Jakove, hoću da razgovaram s tobom!“
Ja sam se prestrašio i noge su mi se odsekle, zbog čega sam kazao:
„To što hoćeš da mi kažeš kaži mi ovde, gde sad stojim. Plašim se da ti priđem!“
Svetiteljka mi je tada rekla:
„Zbog čega se plašiš? Već dugo dolaziš ovamo i brineš se o mojoj crkvi, a meni pališ kandila! Kakav dar hoćeš da ti dam?“
Ja sam joj tad rekao:
„Pitaću majku pa ću ti onda reći!“
Okrenuo sam se i otrčao kući. Ispričao sam majci da sam video svetu Paraskevu i da me ona upitala kakav dar hoću da mi pokloni.
„Ti si, čedo moje, video svetu Paraskevu? Kako si je video? Šta se zapravo dogodilo“, pitala je moja majka.
Kad sam joj iscrpno objasnio kako se to dogodilo, ona mi je rekla:
„Čedo moje, traži od svetiteljke da ti podari tvoju sreću!“
Sledeće večeri sam opet otišao u kapelu i opet sam video svetiteljku, kao monahinju. Očekivala me pored svog hrama.
„Hoću da mi podariš moju sreću.“
Svetiteljka mi je tada rekla:
„Tvoju sreću? U životu ćeš videti slavu i mnoge počasti, i zlato će proticati kroz tvoje ruke (svetiteljka je načinila pokret rukom da bi ukazala na veliku količinu i na izobilje), ali tebe neće doticati!“
I zaista, neizmeran novac prošao je kroz moje ruke ali je sav, prema proroštvu, otišao stradalnicima, ubogima i niščima. Sveta Paraskeva mi je rekla još mnogo toga, a ja sam ponovo trčeći otišao kući.