POSAO DEŽURNIH ZVIŽDAČA
Reklo bi se da je korupcija poprilično utemeljena u ljudskoj prirodi i da je gotovo nemoguće iskoreniti je iz navika i mentaliteta. Ono što međutim ima smisla jesu ljudi koji žele da je preveniraju ili makar da ublaže njene posledice.
Korupcija je svud prisutna, a o tome mogu da posvedoče svi od sudija vrhovnog suda, tužilaca, profesora, rektora, dekana.
Sudski tumači bi verovatno imali šta da kažu na temu prevođenih dokumenata sa različitih prostora koji se tiču sudske odbrane. Uzbunjivač ili zviždač, naš je nespretni prevod izraza „whistleblower“ koji predstavlja osobu koja ukazuje na koruptivne prakse, neetičko ponašanje u privatnim i javnim organizacijama. Uzbunjivači su dakle oni koji se usude da korupciju prijave kao problem.
Postoji li u Srbiji zakon za njih?
Da, verovali ili ne, u Srbiji postoji zakon o zaštiti uzbunjivača, iako se ne može baš reći da se u potpunosti primenjuje. Reč je o zakonu koji je veoma jasno napisan, ali se u praski pokazalo da nije baš potpuno primenjiv i usklađen sa srpskim praksama. U pojedinim državama oni koji postanu uzbunjivači, mogu da uživaju najveća prava. I od države dobijaju najveću moguću podršku i zaštitu. S obzirom na to da se zahvaljujući njima otkrivaju brojne koruptivne pa i kriminalne radnje, ovaj zakon je veoma bitan.
Po zakonu tri vrste uzbunjivanja
U srpskom zakonu postoje tri vrste uzbunjivanja koje se jasno razlikuju. Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje podataka poslodavcu. Ono se reguliše internim aktima. Na poslodavcu je da u potpunosti zaštiti onoga ko je ukazao na korupciju nastojeći da održi anonimnost ove osobe. Spoljašnje uzbunjivanje predstavlja drugi vid uzbunjivanja i u njemu se korupcija prijavljuje spoljnom organu. To u prevodu znači da se obaveštavaju nadležne institucije, te bi takvog radnika trebalo zaštiti od poslodavca. Veoma često uzbunjivanje je treće uzbunjivanje. Reč je o zviždačima koji ukazuju na problem alarmirajući javnost. Ova vrsta uzbunjivanja kao saveznika vidi medije. Neki od poznatih svetskih primera jesu Snouden i Džulijan Asanž. Ovi uzbunjivači i nisu najslavnije prošli, iako su ukazali na ozbiljne probleme.
Sudska zaštita
Kada uzbunjivač preuzme odgovornost, veoma je izvesno da će doživeti probleme na poslu, pa on može podneti tužbu kako bi ostvario pravo na sudsku zaštitu. Postupak je hitan, a kroz tužbu se može zahtevati utvrđenje da je prema njemu preduzeta neka vrsta štetne radnje, zabrana vršenja radnje, pa čak i naknada materijalne i nematerijalne štete ukoliko je takve vrste oštećenja bilo.
Asanž kao primer
Zanimljivost dvadeset i prvog veka je čuvena platforma Vikiliks čiji je Džuljan Asanž osnivač i urednik. Reč je o platformi na kojoj se u javnosti moglo videti na desetine „procurelih“ informacija koje ukazuju na koruptivne prakse. Ovaj novinar i aktivista promenio je pristup informacijama od javnog značaja tako što je najškakljivije informacije objavljivao na internetu. Moglo bi se reći da ga je to i „uvalilo“ u problem jer je godinama bio u izgnanstvu. Nedavno je i uhapšen, po drugim osnovama, doduše, ali se zbog njegovog aktivizma podigla nesaglediva prašina. On je nesumnjivo bio uzor mnogim aktivistima i novinarima da se osokole i krenu u istragu različitih slučajeva nepravde u sopstvenim državama.