Duhovnost

Amajlije i talismani – štetna sredstva kojima magovi „isceljuju“

DEMONSKA MOĆ

Magovi koriste i razne „svetinje“, to su talismani i amajlije. Starac Pajsije govorio je o njihovoj štetnosti na potpuno jednostavan i razuman način.

 

– Starče Pajsije, ko su vračevi?

– Magovi. Koriste se Davidovim psalmima, imenima Svetih, i tome slično, ali to mešaju sa prizivanjem demona. Odnosno, kao što čitajući Psaltir mi prizivamo pomoć Božiju i primamo božansku blagodat, oni načinom na koji ga upotrebljavaju hule na Boga, odriču božansku blagodat, a demoni im onda čine po volji.

amajlije

Pričali su mi za jednog dečka, kako je otišao kod nekog maga, sa ciljem da postigne nešto što je želeo. Ovaj mu je pročitao nešto iz Psaltira, i dečko je dobio to što je hteo.

Ali, posle nekog kraćeg vremena nesrećnik je počeo da se gasi, da se topi.

Šta je uradio mag?

Uzeo je nešto suvih plodova i počeo da čita 50. psalam. Kada je došao do stiha: Žrtva je Bogu, bacio je suve plodove prinoseći žrtvu demonima, ne bi li učinili to što mladić traži. Tako je pomoću Psaltira hulio na Boga.

– Starče, neki od onih koji se bave magijom koriste krst, ikone…

– Da, znam. Iz toga možeš da shvatiš kakva se obmana krije iza svega što oni čine! Tako varaju sirote ljude. Vide ih da koriste sveće, ikone i tome slično, i veruju im.

Jedan čovek mi je pričao, kako je u gradu u kome živi neka Turkinja postavila ikonu Presvete Bogorodice na kamen, pa sada taj kamen ona naziva: „Kamen koji pomaže svetu.“

Ne kaže: „Presveta Bogorodica“, nego: „Kamen.“

Hrišćani se zbunjuju, jer vide Bogorodičinu ikonu, pa poneki od njih koji imaju nekakav problem sa zdravljem hitaju na to mesto, sa mišlju da će dobiti pomoć, a posle đavo s njima čini šta hoće.

Jer kad Turkinja kaže da kamen pomaže svetu, a ne Bogorodica, tu istog časa dolazi đavo, jer su te reči – prezrenje Bogorodice. Blagodat Božija se udaljava od čoveka i on postaje đavoiman.

A Hrišćani trče da ih kamen isceli – kamen i đavolak – i na kraju stradaju, jer kakvu pomoć možeš da dobiješ od đavola?

Da imaju malo pameti, pomislili bi: „Kakve veze ima jedna Turkinja, muslimanka, sa ikonom Presvete Bogorodice?“

Čak i da je rekla da je Bogorodica ta koja pomaže, pošto je muslimanka – kakve veze ona ima sa Bogorodicom? A kamoli kada govori da im pomaže kamen.

Rekao sam nekome da obavesti o tome Mitropoliju, kako bi preduzeli mere da se ljudi zaštite.

– Starče, ljudi od nas traže amajlije.

– Bolje je da im dajete krstiće, kada vam traže amajlije. Nemojte da pravite amajlije, jer ih danas i magovi prave. Spolja stave neku ikonicu ili krst, a unutar nje se nalaze raznovrsne vradžbine.

Ljudi ugledaju ikonu ili krst, i tako se prevare.

Evo, pre nekoliko dana doneli su mi jednu amajliju od Turčina po imenu Ibrahim, koja je na sebi imala izvezen krst sa gornje strane.

Čuo sam i za jednog koji se ne boji Boga, kako zamotava razne ikonice, unutra stavljajući vlasi, parčiće drveta, igle, perlice[4] i tome slično.

Kada ga je Crkva izobličila, rekao je: „Ja sam medijum“, jer je medijumima data sloboda, te tako radi šta god hoće.

Rekao sam jednom čoveku koji je postradao od njega: „Idi da se ispovediš, jer si pod demonskim uticajem.“

Otišao je i ispovedio se.

Posle dolazi kod mene i kaže: „Ne osećam nikakvu razliku.“

„Možda nosiš na sebi nešto od onog varalice?“ upitah ga.

„Da“, reče mi, „imam jednu kutijicu, kao malo Jevanđelje.“

Uzeh je, otvorih i nađoh u njoj razne zamotane ikonice. Pošto sam ih odmotao, video sam da su u njima bile neke perle, vlasi, i neka drvca. Uzeo sam to, i čovek se oslobodio. Vidiš kakav je đavo majstor!

Nesrećni ljudi nose neke takve amajlije, tobož da bi im bile od pomoći, a muče se. Trebalo bi to spaliti i zakopati pepeo, ili ga baciti u more, pa otići na ispovest. Jedino tako je moguće osloboditi se.

Jednom mi je u keliju došao neki mladić koji je imao mnogo problema, i mučio se telesno i duševno više od četiri godine.

Živeo je grešnim životom, a u poslednje vreme se zatvorio u kuću i nije hteo nikoga da vidi. Dva njegova prijatelja koji redovno dolaze na Svetu Goru, nakon mnogo poteškoća ubedili su ga da pođe sa njima na Svetu Goru, nameravajući da ga dovedu kod mene. Na putu od Uranupolisa do Dafnija, svaki put kada bi brod pristao u manastirsku luku, mladić je padao na pod.

Njegovi prijatelji su, zajedno sa monasima koji su bili na brodu, pokušavali da ga osveste, govoreći molitvu. Uz mnogo muka stigli su u moju keliju, Nesrećnik mi je otkrio svoje srce, pričao mi o svom životu.

Shvatio sam da se muči zbog nekakvog demonskog uticaja. Rekao sam mu da ode da se ispovedi kod tog-i-tog duhovnika, da uradi sve što mu on kaže i da će biti dobro. Mladić je zaista otišao i ispovedio se.

Kada je ušao u brod da bi se vratio sa Svete Gore, rekao je svojim prijateljima da mu je duhovnik rekao da baci u more amajliju koju mu je poklonio neki njegov poznanik, ali nije imao snage to da učini. Ma koliko da su ga prijatelji molili da ustane i da baci amajliju u more, on je bio nepomičan kao kip. Nije mogao da se podigne sa sedišta.

Tada ga uhvatiše i sa mnogo napora izvedoše napolje na palubu. Uz pomoć prijatelja mladić je uspeo da izvadi amajliju i da je pusti da padne u more, jer nije imao snage da je baci.

Odmah je osetio kako mu se ruke oslobađaju a njegovo namučeno telo dobija snagu. Pun života, počeo je od radosti da skače po hodniku i isprobava snagu svojih ruku na gvozdenoj ogradi i na zidovima broda.

Oni koji se bave magijom, osim što nude amajlije, govore i mnoge laži

– Starče, da li magovi imaju neka otkrovenja?

– Imaju otkrovenja od đavola, ali govore i mnoge laži. A vi treba da pazite tamo u gostoprimnici. Morate da kontrolišete situaciju.

Gledajte kakvi su to ljudi koji dolaze, jer može se desiti da dolaze i neki koji se bave magijom. To vam deluje čudno?

Ovde su na jedno bdenje došla dva čoveka koja se bave magijom. Prilazili su ljudima i govorili im različite stvari. Govorili su i laži – kako imaju veze sa Kandiotisom[5].

Jednoj ženi su rekli: „Na tebe su bacili čini. Doći ćemo kod tebe u kuću da ih skinemo, uz pomoć jednog krsta koji imamo.“

Dolaze na bdenje, govore pomalo i o nekim duhovnim stvarima, pa ti posle ljudi kažu: „Pošto dolaze na bdenje, znači da su verujući“, i otvaraju im srca.

Kako samo obmanjuju ljude lažima koje iznose!

Da bi prevarili jednu devojku, rekli su joj: „Otac Pajsije je imao viđenje da ću se ja oženiti tobom; uzmi ovo da nosiš, ali ne ispituj šta je“ – i dadoše joj neki magijski predmet.

Ali, na svu sreću, ona to nije nosila.

„Znači, tako! Otac Pajsije se time bavi“, reče i požuri da mi napiše pismo, četiri stranice zbijenih slova, koje vrvi od uvreda. I to kakvih uvreda!

„Ne mari“, rekoh, „samo ti mene vređaj. Blagodarim za vređanje, samo kada se nisi prevarila da nosiš tu satansku stvar!“

– Starče, da li Vas je ona poznavala?

– Ne, nije. Nisam ni ja poznavao niti tu devojku, niti te ljude…

Ostavite komentar

Ostavite komentar