Ekonomija

Neisplativa štednja: Zašto će Nemci sve manje čuvati novac u bankama?

NEGATIVNA KAMATA

Dok se jedni raduju niskim kamatama na kredite, drugi zabrinuto posmatraju kako im inflacija „jede“ ušteđevinu. Za ove druge bi moglo da postane još gore: nemačke banke počinju da naplaćuju štedišama čuvanje novca.

 

Nemačka banka Folksbank Firstenfeldbruk od prošlog meseca naplaćuje svim novim privatnim klijentima negativne kamate. To znači da štediše plaćaju naknadu za svaki evro koji čuvaju na računu, dakle, štednja im je neisplativa.

neisplativa štednja

Do sada je ta mera pogađala samo poslovne subjekte, ali tek od iznosa preko 100.000 evra. No i tu su stvari počele da se menjaju, pa banka Komercbank odnedavno i firmama i javnim ustanovama naplaćuje negativnu kamatu već od prvog evra na računu.

Ta mera Komercbanke trenutno pogađa nekih 70.000 firmi, što i nije neka velika brojka za Nemačku, ali stručnjaci predviđaju da bi taj trend mogle da slede i druge banke.

Prebacivanje troška na štediše

Naime, poslovne banke moraju da plate 0,5 odsto kamata ako čuvaju novac kod Evropske centralne banke (ECB). Mnoge monetarne institucije počele su da prebacuju taj trošak na svoje klijente – i to ne samo na poslovne subjekte, već i na privatne osobe koje imaju velike depozite.

ECB već godinama vodi politiku niskih kamata (od aprila 2016. – 0,0 odsto) kako bi podstakla konjunkturu, odnosno ulaganja. Zato banke dobijaju jeftin novac koji mogu da pozajmljuju klijentima uz veoma nisku kamatu. Ako to ne čine i „parkiraju“ novac kod ECB, od 2014. moraju za to da plate negativnu kamatu.

Vremenom je čuvanje novca za banke postalo preskupo i sada taj trošak pokušavaju da nadoknade od svojih mušterija. Ili da ih na taj način prisile da novac ne drže u banci, već da ga ulažu, na primer u fondove.

Istraživanja pokazuju da u Nemačkoj, od 1.300 banaka i štedionica, trenutno više od 150 naplaćuje negativne kamate. Neke ih prikriveno deklarišu kao naknadu za vođenje računa, a neke naplaćuju tek od određene visine depozita, recimo 100.000 ili čak milion evra.

Pritisak na banke

Prošle nedelje je potpredsednica Nemačke centralne banke (Bundesbank) Klaudija Buh upozorila na opasnost od pritiska na banke zbog politike ECB. Jer, da bi izbegle kaznene kamate, banke sve češće daju novac i firmama za koje je izvesno da bi mogle da se nađu u teškoćama ukoliko dođe do neočekivanog pada konjunkture, kaže Buhova.

Ona problematičnim smatra i masovno odobravanje dugoročnih kredita za kupovinu nekretnina. Naime, banke bi mogle da se nađu u problemima kada porastu kamate na tržištu novca ili ako se vremenom pokaže da kupljene nekretnine ipak nisu toliko vredne kako je prvobitno procenjeno.

No Bundesbanka za sada ne smatra da postoji opasnost od tzv. „mehura od sapunice“ na nemačkom tržištu nekretnina, pa čak i ako su cene stanova i kuća, prema njihovoj proceni, precenjene za 15 do 30 odsto. „Trenutno ništa ne ukazuje da na tržištima imamo špekulantsku dinamiku podstaknutu kreditima“, ocenjuje Klaudija Buh.

I političari su zabrinuti zbog trenda prebacivanja troškova čuvanja novca na klijente. Predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder čak predlaže da se zabrani naplata negativnih kamata na depozite ispod 100.000 evra ili da štediše svoj gubitak mogu da odbiju od poreza, dakle da ga indirektno naplate od države. Taj predlog, za sada, nema širu podršku vladajućih stranaka.

Izvor: DW.com   neisplativa štednja   neisplativa štednja

Ostavite komentar

Ostavite komentar