Ekonomija

Precenjeni kurs dinara u Srbiji i koeficijent kolonizacije

ZAMAZIVANJE STVARNOSTI

Što je precenjeni kurs dinara dalje od pameti, to je lakše ulepšavati lošu ekonomsku stvarnost. Mehanizam ulepšavanja je jednostavan: precenjenim kursom veštački se povećava BDP koji se iskazuje u evrima.

 

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa, upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije, sprovodeći precenjeni kurs dinara.

precenjeni kurs dinara

Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je do toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta.

Ekonomska sudbina nerazvijene zemlje je u velikoj meri određena platnobilansnim kretanjima i dugoročnim stanjem tekućeg bilansa. Deficit tekućeg bilansa pokazuje koliko država, privreda i građani troše više nego što stvaraju. Kako Srbija mnogo više uvozi nego što izvozi, kako strani investitori po raznim osnovama neprekidno iznose novac iz Srbije, tekući odlivi deviza su mnogo veći nego prilivi, i taj jaz ne mogu zatvoriti ni ogromne doznake srpske emigracije. Deficit tekućeg bilansa se može pokriti jedino dodatnim zaduživanjem i/ili prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Da ovih priliva nema, ili da su prilivi manji, kurs dinara bi morao padati, a sa njim bi se smanjivala i prekomerna devizna potrošnja.

Kako se spoljno zaduživanje stabilizovalo poslednjih godina (iako u 2019. ponovo počinje da raste), najveći uticaj na jačanje dinara u vezi je sa prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Kao što postoji zabluda da je u stranim investicijama spas, tako postoji i zabluda da jačanje dinara nije opasno kada se bazira na prilivu investicija.

Kada strani investitori unose devize u zemlju dinar jača, strane robe postaju jeftinije i trgovinski deficit raste. Kada se investicije aktiviraju, počinje obrnut, kontinuirani proces iznošenja deviza iz zemlje. Tražnja za devizama raste, a time i pritisak na devizno tržište i na kurs dinara. I kada stranci zarađuju isključivo dinare ili kada su neto uvoznici, oni će profit uvek iznositi u devizama. To čini ogromnu razliku između domaćih i stranih investitora i njihovog uticaja na platni bilans i kurs dinara.

Potencijalni rizici stranih investicija najbolje se mogu sagledati u jednom važnom makro bilansu za koji u Srbiji niko ne haje. Reč je o tzv. međunarodnoj investicionoj poziciji, o bilansu stanja – objavljuje se kvartalno i za njega šira javnost nikada nije čula. Kroz ovaj bilans prelamaju se svi finansijski odnosi Srbije sa svetom, sve obaveze i potraživanja i to po svim osnovama. Ovaj bilans zaduženosti i najbolje odslikava finansijske rizike jedne zemlje. Na bazi tog bilansa mogu se anticipirati budući devizni odlivi ne samo po osnovu otplate inostranih kredita, već i po osnovu odliva koji su u vezi sa stranim investicijama. Što je ovaj bilans u većem minusu, to je rizik finansijske krize veći. Za države u razvoju, negativni saldo ovog bilansa je i najbolja mera ekonomske potčinjenosti, pa bih dao skromni „doprinos“ ekonomskoj nauci definišući ga kao koeficijent kolonizacije.

U ovom trenutku, međunarodna investiciona pozicija Srbije beleži minusu od oko 38 milijardi evra, što je oko 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Od svih država u tranziciji za koje podaci postoje, Srbija bez konkurencije ima ubedljivo najveći minus u odnosu na BDP. Vlada i NBS mogu se uljuljkivati činjenicom da se veći deo minusnog salda odnosi na udeo stranih investicija a ne kredita, pa da zato Srbija nije u opasnoj zoni. To je iluzija – ovaj minus je u stratosferi i na tom nivou neto zaduženosti neozbiljno je pozivati se na „dobru“ strukturu negativnog salda.

Ključni faktor koji doprinosi povećanju negativnog salda jeste deficit tekućeg bilansa i to opasno stanje može se popraviti samo njegovim smanjivanjem. To zahteva ozbiljnu korekciju kursa i ubrzanu deprecijaciju, ali šansa da se to dogodi voljom vlasti je nikakva.

Što je kurs dinara dalje od pameti, to je lakše ulepšavati lošu ekonomsku stvarnost. Mehanizam ulepšavanja je jednostavan – precenjenim kursom veštački se povećava BDP koji se iskazuje u evrima. U odnosu na tako uvećan BDP izračunavaju se svi faktori rizika, bilo da je reč o međunarodnoj investicionoj poziciji, javnom dugu, spoljnom dugu, deficitu tekućeg bilansa, itd. Da, i plate i penzije iskazane u evrima izgledaju veće i lepše.

Približavaju se izbori, ogroman deo privrede i građana je do guše u valutno indeksiranim kreditima, a uticajni biznismeni su neto uvoznici. Precenjeni kurs otuda odgovara većini. Srpske vlasti se danas nalaze u sličnoj situaciji kao i vlasti pred izbijanje krize 2008. Sva je prilika da će i ove vlasti ignorisati problem zaduženosti, pa će energično i odlučno, raditi što i prethodne – ništa … Pa dok traje, traje.

Autor: Nebojša Katić

Izvor: nkatic.wordpress.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar