Zdravlje

Sirovaši i Rudolf Štajner – kako je nastao pokret Sirova hrana (Raw food)

SIROVAŠI 

Šta je pokret sirova hrana ili raw food diet – ishrana samo sa sirovim namirnicama? Antroposofija i Rudolf Štajner i serija predavanja Duhovna nauka i medicina

Postoji trend u odredjenoj skupini ljudi koji se nazivaju sirovaši da se bilo koja hrana koja se konzumira uzima u sirovom stanju. To će i reći i meso i mleko, ako te osobe nisu vegetarijanci ili vegani.

Sirovaš Rudolf Štajner - kako je nastao pokret Sirova hrana (Raw food)

Lešnik se ne jede pečen, jede se sirov. Mleko se ne pasterizuje, pije se sirovo, jaje se ne kuva i ne prži već se jede sirovo (kao mali sam i ja to jeo sa šećerom), i brašno se jede sirovo, odnosno prave se testa koja se ne kuvaju, i tako redom.

Svrha takvog načina ishrane je da se poboljša zdravstveno stanje i da se osoba izleči od nekih lakših i težih bolesti.

I taj način ishrane ima uspeha u tom zdravstvenom smeru.

Nije taj način ishrane uvek bezbedan, jer u sirovom mesu i mleku može biti ozbiljnih parazita i bakterija, a raznoraznih drugih bakterija u svim drugim vrstama hrane.

I ono što je takodje bitno za ljudsku jedinku, taj način ishrane u početku nije uopšte ukusan, naprotiv, morate se dovijati na razno razne načine da vam hrana bude koliko toliko prijatna.

Priznajem, posle nekog vremena na toj vrsti sirove hrane vaš nos i vaša nepca postanu oštriji i osetljiviji na finije ukuse prirodne hrane, i zaista se oseti pomak u tom smeru. Počinjete da uživate u običnom paradajzu ili jabuci.

Ipak, kuvana i pečena hrana ima zanosniji miris i ukus.

No, otkud ideja ljudima da se hrane sirovom hranom u ovo doba i da postanu sirovaši, kada se već vekovima i milenijumima unazad hrana kuva i peče iz bezbednosnih i gastronomskih razloga.

Ideja sirove hrane je došla iz okultizma i ezoteričnih krugova.

Dobrim delom je pomognuta i uvoznim sektaškim verovanjima iz Indije gde su se gurui i fakiri hranili sirovom hranom.

A danas to promovišu poznate ličnosti, glumci, teniseri, pevačice …

Golden Sweden Bitter najbolja Švedska gorčica

I naši pretci su se hranili sirovom hranom kad ih muka i zulum nateraju, pa su po zbegovima u šumama jeli šumsko voće, travu, paprat, lišće i koru drveta. Otuda i ona čuvena izreka kada se opiremo i inatimo – „ješćemo korenje„.

Evo jedan primer kako se biljna hrana promoviše kroz ezoteriju i antroposofiju, citiraću doslovno deo jednog predavanja koje je održao osnivač antroposofije Rudolf Štajner :

BILJNA ISHRANA DAJE SNAGU

„Neću ovde da propagiram nijedan način ishrane, neću da zastupam jedno ili drugo, govoriću samo kakve su stvari zaista.

Ako se hranimo samo biljnim, tada kao ljudi moramo sami preuzeti celi proces koji za nas vrši životinja, koja je biljno već jednim delom preradila. Mogli bismo reći: životinja nastavlja proces koji je biljka dovela do odredjene tačke, proces obrazovanja životinje je otišao dalje, a biljni se ranije zaustavio.

Onaj koji jede meso ne obavlja jedan deo tog puta, njemu ga životinja oduzima.

Takav čovek ne razvija snage, koje treba razviti kada se prima samo biljno, koje čovek onda mora odneti dalje jedan deo puta.

Znači, organizam koji se hrani biljkama mora pokrenuti sasvim druge snage, no što to pokreće onaj ko se hrani mesom. Te snage, koje su potrebne za savladavanje biljnog koristile se ili ne, su tu.

One su u nama i ako se ne koriste one se kao nekim trzajem vraćaju u organizam i rade onda u njemu, i to tako da na čoveka deluju kao umor i razdražljivost.

Zato treba oštro naglasiti, da dolazi do sasvim bitnog oslobodjenja od umora ako se neko hrani biljnom hranom, čovek postaje sposobniji za rad, jer je navikao da iz svoje unutrašnjosti izvlači snage, koje inače ne izvlači, ako jede meso.

Ali kako rekoh, ne želim da agitujem. Znam da su mi homeopatski lekari uvek iznova govorili, da se ljudima veštački izaziva tuberkuloza ako se odvikavaju od mesa i slično.

Da, to je moguće, no ovo što sam sada rekao je činjenica. O tome se nema šta reći, to postoji.

Razume se, rado ću priznati da u sadašnje vreme ima organizama koji ne mogu da podnesu čisto biljnu hranu, kojima je potrebna mesna hrana. To je individualna stvar.“

Rudolf Štajner – serija predavanja Duhovna nauka i medicina održano 30.03.1920. godine.

Ostavite komentar

Ostavite komentar