Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Šta je rezilijentnost i zašto je važna otpornost kod dece

ŠTA SMO NAUČILI OD KOROVA

Otpornost ili rezilijentnost je dinamičan psihološki proces prilagođavanja novonastalim uslovima koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres.

 

Bolest, razvod roditelja, odsustvo roditelja, smrt bliskog člana porodice, svakodnevni stres… Današnje porodice, posebno deca, izložene su ogromnom stresu sa potencijalom da naruše i fizičko i psihičko zdravlje.

rezilijentnost

Izvesne stvari ne možemo da kontrolišemo. Uprkos našim najboljim naporima, ne možemo sprečiti nevolje i svakodnevni stres; ali možemo naučiti da budemo otporniji tako što ćemo promeniti način na koji razmišljamo o izazovima i teškoćama. Želimo da se naša deca mogu odupreti stresu, nositi se sa promenama, suočavati sa teškim životnim iskustvima i imati pozitivne ishode.

Šta je rezilijentnost?

Otpornost (rezilijentnost) je dinamičan psihološki proces prilagođavanja novonastalim uslovima koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres. U značajnoj je vezi sa opštim razvojnim procesima, odnosima sa značajnim drugima i specifičnim životnim okolnostima osobe. Svi se susreću sa izazovima, međutim neka deca i mladi su elastičniji od ostalih. Oni sa većom otpornošću ostvaruju veće postignuće u školskim aktivnostima i istraživanja pokazuju, imaju nižu stopu psiholoških zdravstvenih problema (Benard 2004). Otpornost je važna za mentalno zdravlje dece. Deca i mladi sa većim stepenom otpornosti bolje upravljaju stresom.

Ne postoji jednostavan odgovor koji bi garantovao otpornost u svakoj situaciji. Ali možemo da pomognemo svojoj deci da razviju sposobnost preispitivanja teškoća i izazova ne bi li postala otpornija, sposobnija i zadovoljnija.

Kako pomoći deci da razviju snagu, steknu veštine da se uspešno nose sa teškoćama i budu spremna za buduće izazove.

Podsetite decu da je u redu da traže podršku. Pričajte s njima ko im može pružiti potrebna podršku. Razgovarajte s njima o tome kada će im možda trebati podrška, kao na primer kada se desi nešto loše, kada prolaze kroz težak period ili kada im je potreban razgovor o tome kako se osećaju. Kad je dete u nevolji, validirajte, priznajte to iskustvo i osećanja u tom trenutku. Na primer, recite detetu: „Mogu da vidim da si tužan“ i „U redu je plakati“.

Koristite otvorena pitanja tokom razgovora sa decom, „Šta je najbolje što se danas dogodilo?“, „Šta je danas bilo najteže?“ Ovo pomaže da deca artikulišu svoja osećanja i otvara mogućnosti za pomoć pri razvijanju veština suočavanja i rešavanja problema.

Detetovo verovanje u njegove sopstvene sposobnosti potiče iz kompetencije. Fokusiranje na najbolje kod svakog deteta, tako da i ono to vidi. Jasno izražavanje najboljih kvaliteta, poput istrajnosti, upornosti i ljubaznosti. Pomaganje detetu da prepozna sebe kao brižnu osobu.

Iskrena pohvala za konkretna dostignuća; ne širiti pohvale kojima može nedostajati autentičnost.

Ne insistirati da dete preuzme više nego što to realno može da podnese.

Objasnite deci da suočavanje sa izazovima u životu može biti korisno – pomaže nam da rastemo kao osoba i daju nam znanja i veštine zbog kojih smo bolje pripremljeni za sledeći put kad se pojavi neka teškoća.

Važno je i da mi kao roditelji budemo upoznati sa značenjem ovog pojma. Da znamo da se otpornost može graditi i može menjati kroz vreme.

Podsetiti roditelje o važnosti njihove podrške i održavanja odnosa sa drugim članovima porodice i prijateljima.

Omogućavanje izražavanja svih emocija tokom teških vremena. Otvoreno rešavanje sukoba u porodici radi rešavanja problema.

I na kraju, deca moraju znati da u njihovom životu postoji odrasla osoba koja veruje u njih i voli ih bezuslovno.

Piše: Nataša Radosavljević, dipl. psiholog

nataša radosavljević

Ostavite komentar

Ostavite komentar