Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POREKLO BANANA REPUBLIKE

Sigurno ste ovaj termin toliko puta koristili u svakodnevnom govoru, a da se niste zapitali odakle potiče. „Banana republika“ nastala je na jedan interesantan način.

 

Američki stručnjak za medije Edvard Bernez (1891-1995), njegova dugovečnost, čak 104 godine i zloupotreba ujakovih (Sigmund Frojd mu je bio ujak) spisa mu je omogućila da izmanipuliše sa mnogo stvari.

banana republika

Prvo je ženama, čim su dobila ista prava, prodao priču o cigaretama, koju je putem medija preneo po celom svetu.

Zatim je bio unajmljen od „United Fruit“ kompanije, kako bi im pomogao da prodaju banane i ostalo voće koje su uzgajali u Latinskoj Americi, tamo su koristili polja koja su kupili veoma jeftino.

Amerikanci koji poseduju plantaže voća u tim zemljama, zapravo tamo i vladaju.

Problem je nastao kada je reformista Guzman postao predsednik Gvatemale, jer je dao neke nekorišćene kompanijske plantaže seljacima.

Guzman je izabran regularnim, demokratskim putem i nije hteo puno da daje stranim kompanijama.

To je kompaniju zabrinulo, pa su preneli Bernezu da će ova vlada dati dovoljno zemlje seljacima i da će njihova Banana republika biti izgubljena.

Bernez se odmah uhvatio posla, napravio je ogromnu kampanju koja pokazuje kako Latinska Amerika gubi svoju demokratiju i predstavio je čitavu situaciju kao pretnju nacionalnim interesima SAD-a na njenim južnim delovima, ukoliko levičarska vlada ostane u Gvatemali.

Ubedio je američku vladu i narod da režiraju državni udar i zbace predsednika Gvatemale i da postave vladu koja će zastupati finansijske interese američkih kompanija i SAD-a.

Bernez je uvek radio na isti način, nikad nije otkrivao prave motive svog delovanja. U ovom slučaju strah kompanije da će izgubiti milijarde dolara, već je postavio pitanje demokratije, komunizma i pretnje Americi koja nikada nije postojala.

Potom je uspeo da ubedi i štampu u te pretnje i formirao je posebnu medijsku agenciju koja je bombardovala medije informacijama u Gvatemali i vezama Guzmana sa Moskvom, a i organizovao je put američkim novinarima tamo. U Gvatemali su ih dočekale masovne demonstracije, koje je iza scene režirao Bernez kako bi pridobio te novinare.

Uspeo je za tri godine uz pomoć američke intervencije da vrati Gvatemalu kompaniji. Tragične posledice – decenije tiranije u Gvatemali pod kojom su 100.000 Maja, Indijanaca izlagano rasejanju, torturi i smrti nisu zabrinuli ni Berneza ni kompaniju, već su mu dali tada ogromnih 100.000 dolara godišnje.

Bernezova dokumentacija je pokazala da je propagandni rat postavio obrazac za Kubu i Vijetnam. To je bio prelomni momenat u istoriji, onaj koji je pokazao prirodu sprege političke moći i korporacijskih interesa sa PR industrijom i medijima i koja je otvorila mogućnost da se deluje iza scene manipulišući javnim mnjenjem.

Bernez je pionir industrijskih tehnika manipulacije kojim se ova nevidljivost postiže.

Preuzeto sa FB stranice Radioaktivni komarac

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: