Zdravlje

Zašto pacijenti sa srčanom insuficijencijom postaju depresivni?

EMOCIONALNA STRANA ZATAJENJA SRCA

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom često pate od depresije i poremećaja poimanja stvarnosti, a istraživači iz Kanade otkrili su zbog čega se ovi problemi javljaju.

 

Srčana insuficijencija koja se naziva još i zatajenjem srca dovodi do mnogih komplikacija, posebno u kardiovaskularnom sistemu, ali istraživanja pokazuju da bi ovo stanje moglo dovesti i do problema sa mentalnim zdravljem.

pacijenti sa srčanom insuficijencijom

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom često pate od depresije i kognitivnih oštećenja, a istraživači iz Kanade otkrili su zašto se ovi problemi javljaju. Njihova otkrića objavljena su u časopisu „Scientific Reports“.

Naime, istraživači sa Univerziteta Gelf u Ontariju i Univerziteta u Torontu posmatrali su dve grupe miševa i uporedili ih međusobno: grupu normalnih miševa i drugu grupu koja je nosila mutaciju u svom cirkadijalnom ritmu ili „telesnom časovniku“. Istraživački tim pronašao je da je ova mutacija uticala na strukturu neurona u oblastima mozga odgovornim za kogniciju (poimanje stvarnosti oko sebe) i raspoloženje.

Takođe su uočili razlike u satnoj regulaciji krvnih sudova u mozgu miševa koji nose mutaciju.

BioCapillary kapi za cirkulaciju -728x90

Istraživači su eksperimentalno izazvali srčani zastoj kod miševa. Koristili su mikroračunanje kako bi identifikovali ključne gene u mozgu koji su izmenjeni u neuralnom rastu, stresu i metabolizmu. Rezultati su pokazali da cirkadijalni ritam utiče na neuronske efekte zatajenja srca. Istraživači su rekli da razumevanje kako ovaj mehanizam deluje u mozgu može pružiti uvid u razvoj novih strategija za poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa dijagnozom zatajenja srca.

Pojedinci koji se oporavljaju od srčanog udara obično osećaju poremećene cirkadijalne ritmove zbog svetlosti, buke i interakcije sa bolničkim osobljem noću. Na osnovu nalaza, istraživači sugerišu da održavanje cirkadijalnih ritmova posebno za pacijente sa srčanom bolešću može rezultirati boljim ishodima.

Nadalje, oni predlažu da se izbegava rad u smeni kod osoba sa srčanim smetnjama ili poremećajima spavanja, da se smanjuje svetlost noću ili da se izbegne društveni „džet-leg“ (desinhronizacija) kako bi se smanjila neurobiološka oštećenja.

„Ako još uvek ne možemo da izlečimo srčanu insuficijenciju, trebalo bi se barem usredsrediti na to kako možemo poboljšati kvalitet života pacijenata sa tom dijagnozom“, izjavila je Tami Martino, profesorka na Univerzitetu u Gelfu i jedan od istraživača ove studije.

Ova studija je prva koja otkriva kako telesni sat reguliše kogniciju i raspoloženje kod miševa i na koji način su relevantna područja mozga oslabljena zbog zatajenja srca.

Pacijenti koji ima srčanu insuficijenciju treba da promeni životni stil

Uvođenje zdravih promena u načinu života može da rezultira ogromnim poboljšanjima u zdravlju ljudi sa zatajenjem srca. Oni mogu pomoći u smanjenju simptoma, usporavanju napredovanja bolesti i poboljšanju svakodnevnog života pacijenata. Osobe s blagim do umerenim zatajenjem srca kao rezultat uvođenja ovih promena imaju skoro normalne živote.

BioMind kapi protiv depresije gif -728x90

Evo nekoliko važnih promena u načinu života koje mogu poboljšati svakodnevicu ljudi sa zatajenjem srca:

1) Prestanak pušenja
Svaki udah dima cigarete pune nikotina privremeno ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Pored toga, pušenje rezultira nakupljenjem taloga ili lepljivošću u krvnim sudovima koji hrane srce. Pacijenti sa srčanom insuficijencijom koji su prestali da puše imaju veću verovatnoću da će se njihovi simptomi korigovati.

2) Održavanje zdrave telesne težine ili gubitak viška kilograma
Iznenadno gojenje ili gubitak kilograma može da bude znak razvoja srčane insuficijencije ili progresivnog zatajenja srca. Najbolje je da pratite kretanje svoje težine svakog jutra, pre doručka i nakon prvog jutarnjeg mokrenja.

3) Nadgledanje dnevnog unosa tečnosti
Osobe sa zatajenjem srca imaju tendenciju da zadrže tečnost u svom telu. Pratite svakodnevno unos tečnosti kako ne bi došlo do zadržavanja vode u organizmu.

4) Praćenje ishrane koja utiče na zdravlje srca
Jedenje puno voća i povrća, integralnih žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda, živinskog mesa i ribe bez kože, orašastih plodova, mahunarki i zdravih masti ne koristi samo srcu, već i ukupnom zdravlju. Još važnije, ograničite unos zasićenih masti, holesterola, crvenog mesa, trans masti, slatkiša i napitaka zaslađenih šećerom.

5) Upravljanje stresom
Previše stresa može se odraziti na srce i mentalno zdravlje. Odvojte 15 do 20 minuta dnevno da mirno sedite, duboko dišete i zamislite miran ili opuštajući prizor. Takođe, možete isprobati različite tehnike opuštanja uma i tela poput meditacije ili joge.

Ostavite komentar

Ostavite komentar