Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ELITA MEĐU LEPŠIM POLOM

Drama „Dve žene i jedan rat” Jelene Kajgo bavi se životom dve izuzetne žene, koje se sreću u Beogradu neposredno po završetku Prvog svetskog rata.

 

Reč je o Mejbel Grujić koju su u Beogradu svi zvali Mabel, pa joj je to ime i u predstavi „Dve žene i jedan rat“. Ona je Amerikanka udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, dok je Jelena Lozanić udata za velikog srpskog dobrotvora, Amerikanca Džona Frotingama.

dve žene

Mabel Grujić i Jelena Lozanić

Kroz razgovor ove dve žene pratimo istorijske događaje u Srbiji i Americi pre i po završetku Prvog svetskog rata.

Predstava „Dve žene i jedan rat” po delu Jelene Kajgo, u režiji Aleka Conjića biće premijerno izvedena u subotu, 21. decembra u Domu Jevrema Grujića u Beogradu. Likove Mabel Grujić i Jelene Lozanić oživeće glumice Vjera Mujović i Marija Bergam.

– Radnja komada dešava se dan nakon venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije, dakle devetog juna 1922. godine, i to upravo u Domu Jevrema Grujića, što predstavi daje zanimljivu dozu autentičnosti, jer je Mabel Grujić živela baš u toj kući. Privukla me je tema koju sam obrađivala u komadu, a to je dobročinstvo, filantropija, i vrsta najčistijeg rodoljublja koja je bila odlika tih strašnih godina i događaja u vezi sa Prvim svetskim ratom, kaže Jelena Kajgo i dodaje:

– Bilo je veliko iskušenje ali i veliko zadovoljstvo oživeti likove Mabel Grujić, Jelene Lozanić, Mihajla Pupina, podsetiti se kakve su stvari radili u to vreme. Recimo, Pupin je u Americi založio celo svoje imanje da bi se obezbedio novac za proboj Solunskog fronta, lobirao je za pomoć Srbiji istrajno i neumoljivo.

Mabel Grujić je, priča Jelena Kajgo, bila pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil, i mnogim drugim važnim ličnostima tog vremena. Ipak, i pored bogatstva i uticaja koji je imala, ona je veći deo života provela u Srbiji trudeći se na svaki način da pomogne. Osnovala je sa Pupinom u Njujorku Srpski komitet za pomoć, potom Srpski potporni fond u Londonu… Sa mužem Slavkom i srpskom vojskom preživela je egzodus i povlačenje preko Albanije, a onda posle rata prikupila sredstava za osnivanje Američke kuće za ratnu siročad u Crkvenici, potom i za osnivanje Univerzitetske biblioteke u Beogradu… Bila je neumorna i plemenita osoba.

Fascinantan je i lik Džona Frotingama, muža Jelene Lozanić, koji je diplomirao na Harvardu, i kao pripadnik jedne od najbogatijih i najuglednijih američkih porodica tog vremena donirao je Srbiji ogroman novac.

– U današnjem odnosu reč je o milionima dolara. Zatim, otvarao je bolnice i sirotišta u Đevđeliji, Vranju, Sremskoj Kamenici, potom u Nici, spasio je život nekoliko hiljada srpske dece. A Džon Frotingam nema ni ulicu ni spomenik u Beogradu. Retko ko je uopšte čuo za njega. Mislim da je to nedopustivo. Takve ljude zaista ne smemo zaboraviti. Sa druge strane, čini mi se da ovakve priče mogu biti inspiracija i korektiv nama koji živimo u današnjem trenutku, u vremenu egomanije, selfija, rijalitija, tabloida, društvenih mreža na kojima se širi zastrašujuće more mržnje, zlobe i zavisti – kaže naša sagovornica uz komentar:

– Mi dakle živimo u zatrovanoj sredini i fizički i duhovno, kao narod posrćemo i čini se da smo u stalnoj regresiji. Zato je važno da se kroz ovakve teme i ličnosti, iznova preispitujemo i orijentišemo. Jako volim taj period srpske istorije, sam kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, pre nego što su počeli da se nižu ratovi, period kada se stvara istinska srpska politička, naučna i kulturna elita. Svakako je dragoceno osvrnuti se na to vreme, ali i na ljude koji su ga svojim duhom i dobrotom obeležili.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: