REČI UPUĆENE SVEVIŠNJEM

Mnogo je svetih otaca tvorilo molitve za razne potrebe i ostavili vernima da ih upražnjavaju na korist, ali Hristova molitva je najvažnija i najsveobuhvatnija.

 

U prvim godinama duhovnog upoznavanja i proučavanja pravoslavlja, mnogima je knjiga „Kazivanje jednog bogotražitelja svom duhovnom ocu“ bila osnova za razumevanje i početak upražnjavanja Hristove (Isusove) molitve.

hristova molitva

Doduše o toj naj jačoj molitvi sam čitao i pre u drugim knjigama i tekstovima. Upražnjavao sam je povremeno po potrebi, no to je bilo nedovoljno. Bio sam i ostao nenaviknut, slab, da je često izgovaram preko dana. Bilo je trenutaka kada sam bio sposoban da je izgovaram češće u dužem intervalu.

Jednom prilikom, sedeći sa jednom prijateljicom na kafi, pričali smo o duhovnim temama. Bilo je to 2004. godine.

Začela se tema i o bolesti, konkretno o gripu, a ja koji sam u ranijem periodu 2 puta godišnje ležao od istog, više nisam kačio te viruse.

Tih nekoliko godina autoimuni sistem se poboljšao i nisam imao čak ni kijavicu, rekoh to javno pun sebe, ali sam se ubrzo u sebi upitao, da li mi je to trebalo.

Sutra dan bio je Savindan, ustali smo uobičajeno žena, sin i ja i krenuli do škole. Na svršetku liturgijie koju sam odstojao bez problema, osetio sam malaksalost. Priredba dece trajala je skoro sat i više, a ja osetih pred kraj liturgije slabost i jezu koja se pojačavala sa vremenom.

Nakon pola sata osetih da neću moći više izdržati na nogama i krenuh rekavši mojima da oni idu na proslavu u školu a ja odoh kući. Odvezao sam se sigurno, iako me je groznica tresla. Jedva sam se popeo uz stepenice, jer mi je usled temperature spazam-ukočenost mišića bila izražena.

Krajnjim naporima sam se svukao i pao u krevet, jer sam bio kao daska. Ukočen i sa rastujućom temperaturom jedva sam se pokrio i tada mi je Hristova molitva bila jedino čega sam se držao. Prošlo je sat vremena i sve veća groznica me je tresla, morao sam do toaleta. Jedva sam ustao i krenuo kao robot polako, međutim padoh. Nisam imao nikog da mi pomogne, ali na jedvite jade sam uspeo da se dignem i još teže došao do kreveta i ponovo pao. Posle dva sata, iako mi je bilo veoma loše, molitva mi je davala utehu, snagu da se u sebi kajem za precenjivanje i gordost.

Rekoh sebi: To nemoj nikada više ponoviti. Bog mi je dopustio da odem i odstojim celu liturgiju, ali ne i više.

Žena mi se javila telefonom i pitala kako mi je. Odgovorio sam da sam dobro, ne pominjući ništa, nisam hteo pored svega da prekinem tu milinu u duši, jer zaista je bilo nedoživljeno.

Trajalo je to sve oko 3 sata, kada su se pojavili i primetili da gorim sa skoro 40 stepeni.

Sve je prošlo dobro i sutradan sam se osećao mnogo bolje.

Bilo je još sličnih situacija kada sam jedino samo tu molitvu i mogao i želeo da izgovaram i pokazalo se da mi je pomogla.

Još mnogo truda je potrebno da se Hristova molitva useli u um i srce i da radi kao motor.

Mnogo je korisno izgovati je na kraju noći, pred ulazak u san.

Starac Tadej je tu blagodat imao i dok je spavao.

TRUD I VEŽBA SE ISPLATE, TO TEK SADA MOGU POTVRDITI, I AKO NISAM DOSEGAO, PUNOĆU TE MNOGO DRAGOCENE MOLITVE.

Autor: Zoran Lazarević