GRADITELJ NAŠE ZEMLJE
Ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, kome je otkriven spomenik na Malom Tašmajdanu, zaslužan je za projektovanje i izgradnju nekih od najmonumentalnijih objekata u Kraljevini Jugoslaviji.
Za nepune dve decenije koliko je stvarao na ovim prostorima, Nikolaj Krasnov (1864-1939) je ostavio neizbrisiv trag na arhitekturu između dva rata.
Nikolaj Petrovič Krasnov rođen je 23. oktobra u Honjatinu u Rusiji. Završio je studije slikarstva, vajarstva i arhitekture na Moskovskom umetničkom univerzitetu 1885.
Tri godine nakon završetka studija postavljen je za gradskog arhitektu na Jalti na Krimu, gde je izgradio dvorac „Livadija“, letnjikovac cara Nikolaja Prvog.
Posle toga postavljen je za arhitektu ruskog carskog dvora. Titulu akademika arhitekture Petrgogradske akademije umetnosti dobija 1913. godine.
Emigracija i dolazak u Beograd
Nikolaj Krasnov u talasu ruskih emigranata koji su domovinu napustili nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, emigrira prvo u Galipolje i na Maltu, a zatim 1922. godine, na poziv uprave Saveza ruskih inženjera i tehničara, dolazi u Kraljevinu SHS.
Krasnov se zaposlio u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina, gde je radio kao rukovodilac Odseka za monumentalne građevine i spomenike.
U periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen-obeležja, bavio se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja.
Autorskim tretmanom heraldičke dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje srpske arhitekture.
Dela u Beogradu
Za nepune dve decenije koliko je stvarao u Kraljevini Jugoslaviji, Nikolaj Krasnov je ostavio izuzetan trag na arhitekturu Beograda između dva rata.
Projektovao je tadašnju palatu Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije na uglu Nemanjine i Ulice Kneza Miloša, koja je zidana između 1926. i 1928. godine. Danas je u toj zgradi sedište Vlade Republike Srbije.
Zgrada Arhiva Srbije u Karnegijevoj ulici završena je 1928. godine prema projektu Krasnova. Reprezentativno zdanje projektovano je u duhu monumentalnog akademizma sa izraženom plastičnom dekoracijom na glavnoj fasadi.
Palata Ministarstva šuma i ruda i Ministarstva poljoprivrede i voda je najmonumentalniji i prostorno najobuhvatniji objekat koji je Krasnov izveo u Jugoslaviji. Sastavio je i program za izradu skulptura, koje simbolizuju delatnost ustanova smeštenih u toj zgradi. Danas je u toj palati Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Za potrebe pozorišta Manjež Krasnov je 1927. godine adaptirao nekadašnju Kavalerijsku jašionicu iz 1860. godine u Ulici kralja Milana. Fasada Manježa završena je tokom 1928-1929. godine. Danas je u toj zgradi Jugoslovensko dramsko pozorište.
Projekat obnove crkve Ružice (starog vojničkog hrama) izradio je na Beogradskoj tvrđavi 1924. godine. Dve bronzane skulpture srpskih ratnika, koje se nalaze ispred ulaza u crkvu, takođe su rad Krasnova.
Projekti unutrašnjeg uređenja Doma Narodne skupštine , nameštaja, vrata i prozora, lustera, štuko dekoracija, izrada završnih projekata detalja fasada kao i oblikovanje dekorativne ograde palate, heraldičkih znamenja, postamenta jarbola za zastavu bili su povereni Nikolaju Krasnovu.
Projekti van Beograda
Krasnov se, osim sekularne, bavio i projektovanjem sakralnih objekata. Po želja Kralja Aleksandra Karađorđevića Krasnov je izveo rekonstrukciju Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu od 1923. do 1925. godine. Kapela je srušena 1974. godine da bi na njenom mestu bio podignut Njegošev mauzolej.
Radio je i na unutrašnjem uređenju crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Izradio je celokupan dekor crkve koji je usklađen sa programom mozaika u hramu. Svi radovi u oplenačkoj crkvi izvedeni su u akademizovanom srpsko-vizantijskom stilu.
Na groblju srpskih ratnika na solunskom Zejtinliku u periodu od 1933. do 1936. godine prema projektu Nikolaja Krasnova i arhitekte Aleksandra Vasića grobovi su obeleženi istovetnim mermernim nadgrobnim spomenicima u formi krsta i raspoređeni u deset grobnih parcela. Na groblju je podignuta kosturnica prema Vasićevom projektu iz 1926, koji je naknadno razradio Krasnov.
Njegovo delo je i Banska palata na Cetinju, koju je uradio u saradnji sa arhitektom Radmilom Jevrić, podignuta 1932. godine i izvedena u obliku masivnog izduženog bloka sa tri unutrašnja dvorišta, predstavlja reprezentativnu palatu u centru Cetinja.
Poslednje delo Nikolaja Krasnova je spomen-kosturnica na ostrvu Vidu u Grčkoj. Memorijalna građevina je akademski oblikovana i usklađena s prirodnim ambijentom koji ga okružuje. Kosturnica je spomen na poslednje stanište mnogobrojnih srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata. Njena lepota proizilazi iz čistih, neutralnih fasadnih površina, obrađenih bez suviše dekoracije.
Spomen-kosturnica na Vidu spada u najzrelija ostvarenja srpske memorijalne arhitekture u periodu između dva svetska rata.
Nikolaj Krasnov preminuo je 8. decembra 1939. godine u Beogradu. Sahranjen je na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja.
U Beogradu postoji ulica nazvana po njemu, tu je 2016. postavljena i spomen-ploča.
Izvor: RTS