TRAGOM MILENINIH IZVORA
Program ovogodišnjih „Mileninih izvora“, koji nose ime poznate poetese iz Šumadije Milene Jovović, imenovan je po pesmi „Dokazivanje reči“ čiji je autor srpski pesnik s Kosova Radoslav Zlatanović.
U Dobrači kod Kragujevca, u srcu Šumadije, u Gruži, ovih dana je održana tradicionalna, 19. po redu kulturna manifestacija „Milenini izvori“, koja nosi ime poznate kragujevačke poetese Milene Jovović, i koja će se, kao glavni kulturni događaj dugo pamtiti, jer afirmiše savremenu srpsku poeziju i slobodu pisane i izgovorene reči uopšte. Poznati srpski pesnik s Kosova i Metohije Radoslav Zlatanović, tim povodom, ima razloga za posebne spisateljske radosti
Naime, program „Izvora“ imenovan je po njegovoj poeziji iz ciklusa „Dokazivanje reči“ (stihove govorio kragujevački dramski umetnik Bratislav Slavković), a njegove poetske vertikale su, inače, bile u centru pažnje ukupnih programskih događanja u Dobrači.
Na ovoj manifestaciji, koju je otvorila ministarka Slavica Đukić Dejanović, o pesniku Zlatanoviću, kao čelnom pesniku u kulturi Srba na Kosovu i Metohiji, ali i kao značajnom književnom stvaraocu u savremenoj srpskoj kulturi uopšte, besedio je književnik iz Kragujevca Radenko Bjelanović, Pećanac i predsednik Udruženja književnika Kragujevca i cele Šumadije.
Ovom prilikom su svoju poeziju, pored Zlatanovića, kazivali kao njegovi specijalni gosti, pesnici Milan Mihajlović iz Kosovske Mitrovice i Sonja Keča iz Niša. Ovde je, u ranije uspostavljenoj Galeriji, u rodnoj kući poetese Milene Jovović, otvorena i izložba savremenog srpskog slikarstva iz baštine Darka Gavrilovića, utemeljivača slikarske kolonije u Buljarici, sa slikarskim radovima R. Trkulje, B. Miljuša, D. Masniković, L. Dolovačkog, B. Otaševića, D. Baste , A. Cvetković, N. Zorić V. Subotić, V. Manić, M. Vemić i drugih poznatih srpskih likovnih umetnika.
Kreativna snaga kosovskih srpskih pesnika
Ovaj događaj je, kao i druge kulturne manifestacije ovoga leta na kojima je bio zapažen pesnički angažman Radoslava Zlatanovića, bili su povod za jedan nesvakidašnji, neplanirani razgovor sa njim.
Početno pitanje za ovog književnog stvaraoca, kao što je, inače, poznato, nezainteresovanog za neko naročito medijsko prisustvo u nas, po prirodi stvari odnosilo se na „Milenine izvore“.
– Milena Jovović, poznata srpska pesnikinja iz Šumadije, pod vidnim teretom godina, zbog čega je smeštena u kragujevački Gerentološki zavod, gde smo je posetili, ali britkog uma i briljantne meditacije, već 19 godina okuplja poznate srpske pesnkike u rodnoj Dobrači, na susretima koji nose njeno ime (sada je njihov glavni organzator njen sin Dragan), na kojima dominira kreativna pesnička reč na visokom nivou. To doprinosi ukupnoj, posebno kulturnoj, afirmaciji ovog centralnog dela Šumadije, sa Gružom kao njenom najznačajnijom geografskom odrednicom, otvara put nove afirmacije pesnika angažovanim u programu, i naročito doprinosi razvoju mladih generacija književnih stvaralaaca, za koje je predviđeno i priznanje „Milenino zaveštanje“ (koje je, inače, ove godine ponela predstavnica književnog podmlatka iz Kosovske Mitrovice Darija Mašković, prim. aut). Naime, meni je pripala čast da budem u centralnom programu „Izvora“, koji je poneo ime po mojoj pesmi „Dokazivanje reči“. O meni kao pesniku, a i društveno angažovanom čoveku, u presudnim bitkama za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, koje traju i danas, iscrpno i lepo je govorio Radenko Bjelanović, ugledni književnik i profesor iz Peći, koji već više godina živi i radi u Kragujevcu. Privelegija, pak, da ja sa svojom poezijom zauzmem centralno mesto u programu „Izvora“ je, u stvari, priznanje mojoj poeziji, ali, ujedno i priznanje za kolektivno nesumnjivo kreativno poetsko pismo kosovskih književnih stvaralaca i dokaz njihovih vidljivih dometa u savremenoj srpskoj poeziji. Ti dometi se, jednostavno, više ne mogu prenebregavati, ignorisati, stavljati na margine događaja, što je, u naopakoj praksi već više decenija bilo prisutno kao jedno nenormalno stanje u srpskoj kulturi, koja je, osim dela nastalih u Beogradu, i, donekle, u Novom Sadu, i u njihovom bližem okruženju, uključujući poprilično i ona „rođena“ u Sarajevu i Banja Luci, jednostavno nije imala ni volje, ni sluha, za adekvatno vrednovanje književnog stvaranja na ukupnom jugu Srbije, posebno onog na Kosovu i Metohiji. Na to je, između ostalih, ovih dana opravdano na jednoj promociji knjiga prištinskog „Jedinstva“ na Sajmu knjiga u Beogradu, skrenuo pažnju istaknuti pisac Radosav Stojanović.
Kosovska srpska tragedija – najveća pijeta na svetu
Zašto je u centru pažnje bila baš ta Vaša pomenuta pesma?
– Organizator „Mileninih izvora“ je u mojoj pesmi „Dokazivanje reči“ prepoznao kapitalnu poruku i pesnika i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koji sve od Kosovskog boja do današnjeg dana, doživljava na svojoj koži i još dublje sve do samog srca svog, na toj uistinu svojoj vekovnoj Svetoj zemlji, neviđene pogrome i apokalipse uživo! Nisu to istorije za figurativno iskazivanje, reč je o stradanju većem od onog opisanog u delima najvećih grčkih tragičara Eshila, Sofoklea i Euripida! Zamislite, u tom svom najnovijem egzodusu 1999. godine, na samom kraju dvadesetog veka i naočigled celog slobodnog sveta u njemu, ceo se jedan narod kompletno proteruje sa svojih vekovnh ognjišta! A gde ide? U Nigdinu, u pustoš, u ropstvo, u glad, u bolesti, u nove tamnine, nove patnje, u pakao, u smrt! A na Svetoj zemlji ovih velikih martira njegovi neprijatelji, progonitelji i ubice, prave novu državu! Na očiglednu i odvratnu ravnodušnost i sramotu celog sveta! Pritom se izmišljaju, u obliku sirove laži, razlozi za takav egzodus endemskih razmera! Bezobrazluk! To je, nema sumnje, ta srpska tragedija, najveća pijeta svetskih dimenzija danas! Najveća optužba tom propalom, posrnulom, bestidnom, bednom čovečanstvu! Ta moja pesma je nesravnjiv krik i poziv na istinu o tom zločinu, tom neviđenom „magnum crimen-u“! Ja ne pozivam u rat, ne pozivam na ubijanje, samo tražim, kao nepotkupljivi srpski rodoljub i nacionalista, da se svetu kaže istina o zločinu nad Srbima na samom kraju 20. stoleća! O kriminalnom, neljudskom, barbarskom činu nad njima! O direktnoj vivisekciji na njihovim telima i dušama, o vađenju, još živima, vitalnih organa! Ne slučajno, pesma se završava osudom, opomenom čoveku: „Sad pij tavno vino/Nasuto davno u amforne posude/Za retku priliku…/Vreme je da se uplašiš/Lakoće kojom si objašnjavao vatru!“
Nazire li se kraj toj srpskoj tragediji?
– Teško pitanje, a i odgovor na njega. Teško! Spoljašnji naš neprijatelj, isto kao i onaj unutrašnji, s kojim je on u tesnoj vezi putem ulaganja ogromnih subverzvnih novčanih sredstava, namenjenm za danonoćni rad protiv Srbije raznim prozapadnim NVO, godinama, raznim destruktivnim „kulturnim“ programima, filmovima, na radiju, televiziji, u novinskim i elektronskim medijima, moćno razara srpski zdrav organizam. Uveliko je na delu, ako se ne privodi i samom kraju, užasni plan za uništenje svih pravoslavnih Slovena, u prvom redu Rusa i Srba, Alena Dalesa, prvog šefa američke CIA, koji je govorio: „Slovene ratom ne možeš da pobediš! Mi ćemo im dati lažne ideale i oni će sami sebe uništiti!“ Pritom, on dodaje da tamo, u čisto slovenskim zemljama, uz pomoć njihovih domaćih izdajnika, treba sejati haos u kom će se, neprimetno, menjati njihova svest, gasiti osećaj nacionalne pripadnosti! Putem književnosti, bioskopa i pozorišta i drugih programa, koji će u čovekov razum usađivati ne kult vrednosti porodice, nego sve oblike nemoralnosti koji razaraju zdravu porodicu, a to su kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje! Eto, pogledajte oko sebe! To je to! Srpski narod je duboko podeljen između sebe! Narod, u kom brat u bratu i sestri, pa i roditeljima, što nije retka pojava u nas, vidi neprijatelja, ne može da ide napred! Ne može u sebi da pronađe snagu za borbu protiv stvarnog neprijatelja! Moja poezija, pa i stihovi u „Dokazivanju reči“, upravo pozivaju na veru i kult ljubavi i sloge u porodici. Šta nam je činiti? Velike reforme u obrazovanju i vaspitanju, zasnovane na najboljim, zdravim tradicijama srpskog naroda, predstavljaju lek! Ne katolička i protestantska „Noć veštica!“. Ne, Dales, oličen u raznim destruktivnim i nemoralnim rijaliti šouima! Nego, učenje Svetog Save!
Vi, dakle, ipak verujete u spas Kosova i Metohije i cele Srbije?
– Da! U slozi i ljubavi srpskog naroda je naša budućnost! To je u razgovoru sa nama, kosovskim pesnicima, velika srpska pesnikinja Milena Jovović, koja je još pre pedeset godina bez straha i mane, sa temama o Kosovu i započela svoju veliku umetničku avanturu, a koju smo posetili u njenom novom domu, u kragujevačkoj kući za ostarela lica, usmeno, i kroz pesmu „Kosovska zora“, kojom, kao prologom, kao prvom pesmom u svojoj najnovijoj knjizi „Prstenovana tamom“, koju je izdala Srpska književna zadruga, poručila svim Srbima koji su ostali na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu i Metohiji, kao i onima koji su proterani iz tog, svetog im zavičaja, sa snom da mu se vrate, rekla: „Mlada, vostani iz tmine/Zaspala kosovska zoro!“ Serbije, reče i veliki Dositej Obradović, vostani iz tmine!
Izvor: Jedinstvo radoslav zlatanović radoslav zlatanović radoslav zlatanović radoslav zlatanović radoslav zlatanović
Autor: Slavica Đukić