Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BALKANSKI PROTIVOTROV

Saradnja Bilija Gulda i destilerije Tok dovela je do sasvim iznenadnog proboja srpske šljivovice „Yebiga“ na tržište Sjedinjenih Američkih Država.

 

Sve je počelo kao serija kriptičnih objava na društvenim mrežama – jedna reč, Yebiga, jedna morbidna etiketa sa crnim florom i fotografijom starice koja pije rakiju, i dubiozna tvrdnja da Bili Guld, basista grupe Faith No More, i, kako vole da pišu masovni mediji, „prijatelj Srbije“, u svoj kreativni i poslovni portfolio upravo upisuje i promovisanje srpske rakije.

yebiga

Čak i za one koji prate nesvakidašnju ljubav Srbije i članova ovog benda, ova tvrdnja izgledala je kao plod tabloidske mitomanije, sve dok stvar nije postala sasvim zvanična: da, Bili Guld odlučio je da ljubav prema srpskoj žestini ovaploti kroz ambiciozan projekat navikavanja Amerikanaca na mrštenje tokom ispijanja naše „mučenice“. Rakija Yebiga, koja se na istoimenoj veb stranici promoviše pod motom „Balkanski protivotrov za lažne vesti“, može se kupiti u nekoliko prodavnica alkoholnih pića u Kaliforniji, kao i u odabranim barovima u San Francisku i Los Anđelesu, a na samom sajtu možete kupiti, za dvadeset dolara, majicu sa neobičnim logom ovog, za nas, sasvim običnog pića koje se sada prvi put otisnulo na drugu stranu Atlantika.

Dugogodišnja ljubav prema Balkanu

Sve je počelo kroz muziku: Bili Guld, vlasnik diskografske etikete Koolarrow Records, prve susrete sa našim nacionalnim pićem imao je zahvaljujući koncertima gde je rakija u bekstejdžu i na afterpartijima tekla u potocima, ali i tokom radnih susreta sa sadašnjim dobrim prijateljima iz benda Dubioza Kolektiv, čija se sad muzika nalazi u katalogu njegove diskografske kuće.

– Malo ljudi to zna, ali kroz deset godina na turnejama i putovanjima po Balkanu, postao sam jako vezan za popularnu žestinu, rakiju. Ona se sto godina proizvodi na tom području, ali čini se da puno ljudi u SAD ne zna što je ona – ispričao je Bili Guld pre nekoliko meseci, i dodao ono što ni na Balkanu nije svima jasno na „prvu loptu“: da rakija nije inferiorno piće koje se prodaje u dvolitarskim flašama od kokakole, već plemeniti destilat čistog voća koji zaslužuje punu pažnju i poštovanje ljubitelja dobrih žestokih pića.

– Ova priča nije priča o meni. Radimo ovo zato jer volim rakiju i zbog toga što duboko uvažavam kulturu koja ju je usavršila. Vreme je da ova profinjena žestina dobije priznanje koje zaslužuje i nadam se da će osećaj u kom sam uživao tokom godina na Balkanu biti prepoznat i u SAD – rekao je slavni muzičar i dodao da je posredi piće koje se pije na venčanjima i na sahranama i koje je izuzetno važan deo balkanske svakodnevice.

Bili Guld je svojoj misiji pristupio izuzetno ozbiljno, tragajući, pre svega, za partnerom iz Srbije koji će moći da odgovori njegovim vrlo jasnim zahtevima: da rakija koju će promovisati bude autentično piće iz Srbije, ali napravljeno tako da odgovara vrlo strogim američkim kriterijumima u vezi sa tehnološkim kvalitetom žestokih pića. Nakon duže potrage, izbor je pao na destileriju Tok. Jovan Urošević, predstavnik ove destilerije, ispričao je za Vino & Fino kako je izgledao dogovor sa Guldom, a njegove reči svedoče da u postupku traganja za najboljim poslovnim rešenjem nije bilo nikakve balkanske razbarušenosti:

– Pre dve i po godine, na festivalu rakije u hotelu Zira, upoznali smo Bila Gulda koji je tada bio u potrazi za partnerom koji bi mogao da odgovori željenom kvalitetu proizvoda za zahtevno američko tržište. Sumirajući razgovore koje je vodio sa ostalim srpskim proizvođačima, Bill se obratio nama kao opciji koja je na njega ostavila najveći utisak. Zašto je to tako? Bill i njegovi partneri su imali određenu zamisao, na koju su domaći proizvođači odreagovali pozitivno, dok je naš odgovor suštinski bio negativan, i da je plan potrebno korigovati iz prostog razloga što je metodologija proizvodnje destilata za američko tržište, bitno drugačija od domaće. To znači da većina rakija proizvedenih za domaće i evropsko tržište, ne odgovara američkoj zakonskoj regulativi. Najveći problem tu predstavlja metil alkohol koji je prirodan sastojak voćnih rakija, a čija donja granica po evropskoj regulativi, odgovara gornjoj granici po američkoj. Ovo dalje znači da proizvodi namenjeni američkom tržištu pored visokog nivoa tehnološkog znanja, zahtevaju i specifične tehnološke mogućnosti uključujući poseban režim fermentacije i destilacije. Dobivši ovakav odgovor, od porodične destilerije koja se bavi isključivo proizvodnjom šljivovih destilata, i koja nedvosmisleno raspolaže adekvatnim znanjim o proizvodnji voćnih rakija, Bill i njegovi partneri su odlučili da započnu saradnju sa nama, koju danas možemo nazvati veoma uspešnom – govori Urošević.

Što se same rakije tiče, Urošević kaže da je rakija Yebiga u osnovi veoma klasično piće našeg podneblja, bez eksperimenata u tehnologiji koji bi joj podarili drugačiju aromu od one koja se očekuje od vrhunske srpske rakije:

– Rakija je proizvedena od domaće sorte Čačanska rodna, a dobijeni destilat je stario 18 meseci u hrastovoj buradi u kojoj su prethodno starili destilati za naše proizvode. Izražene su cvetne, voćne note dopunjene mekim taninima hrasta, i ukratko rečeno, Yebiga je pravi predstavnik domaće srpske rakije, odnosno rakije sa kojom bismo želeli da ovu kategoriju pića (i srpski nacionalni brend) predstavimo američkom tržištu – govori Urošević.

Ozbiljan odmak od tradicije

Odluka da se počne sa proizvodnjom jednog ovakvog proizvoda, sa veoma morbidnom etiketom i imenom koje u sebi nosi profani jezički izraz digitalne generacije, nije bila sasvim laka, svedoči Urošević.

– Šljivovi destilati koje mi proizvodimo predstavljaju spoj tradicije u okviru srpske istorije i kulture, i savremenih znanja iz oblasti proizvodnje rakija, a Yebiga bitno odskače od naših proizvoda, i opšteg identiteta Destilerije Tok. Za nas to i jeste bio problem u samom početku, a prvenstveno za najstarijeg među nama, Veroljuba Uroševića, osnivača i vlasnika Destilerije. Ipak, ako pogledamo sa druge strane, mi smo dobili privilegiju da, kao pioniri, predstavimo srpsku rakiju ogromnom američkom tržištu, i smatramo da to radimo na apsolutno adekvatan način – govori član poznate destilerske porodice, koji kaže i da je svestan da bi naša zemlja teško prihvatila Yebiga rakiju.

– Koncept sa umrlicom i samom rečju Yebiga je adekvatan za američko tržište, ali po našem mišljenju, ne i za tržište Balkana, jer bismo onda rakiju, ljudima koji već znaju šta je rakija, predstavljali u jednom potpuno drugačijem svetlu, po mišljenju mnogih čak i negativnom. Iz ovog ali i nekoliko drugih razloga, Yebiga kao koncept je ograničen na američko tržište i tržišta van Balkana – objašnjava Urošević, koji ujedno daje odgovor i na pitanje zašto, barem za sada, imena destilerije Tok nema na etiketi.

– Zašto se mi još uvek ne pominjemo u sklopu Yebiga, niti se Yebiga pojavljuje u našim materijalima? Suštinski naši koncepti su dijametralno suprotni. Yebiga je vrhunska mlada šljivova prepečenica, sa čituljom na etiketi, namenjena širokoj ciljnoj grupi, a mi u okviru Destilerije Tok proizvodimo vrhunske, stare šljivove prepečenice u limitiranim količinama, namenjene veoma uskoj ciljnoj grupi ljudi, koji znaju da procene kvalitet i mogu to da plate. Primetićete da jedino zajedničko za ove dve priče jesu šljivovi destilati i vrhunski kvalitet. Tako i jeste. I uvek će biti. Za sada su naše ali i Bilove marketinške aktivnosti jako uskog profila. One rastu polako, kako cela priča raste. Mi sada ulazimo tek u drugu sezonu (pošto je cela jedna godina bila potrebna da se uskladi papirologija), i puštamo da se priča razvija polako, dok paralelno razvijamo brendove. Nigde ne žurimo, svakako smo partneri i nikada to nećemo kriti, samo ćemo to početi da naglašavamo onda kada nam to svima bude odgovaralo – govori Urošević.

Priča o rakiji Yebiga je ujedno i lekcija o kulturnim prožimanjima: ona se dešavaju spontano, kao posledice originalnih ideja i koncepata, i ponekad se u sudarima kultura rađaju sasvim nove prilike za saradnju i prijateljstvo. Sudeći po reakcijama tržišta, rakija Yebiga uspela je da se, za sada, probije na tržište Kalifornije, i ime njenog slavnog pokrovitelja učinilo je da postane „in“ u noćnom životu velikih kulturnih centara ove savezne države. Sada ostaje dalji pohod na tržište Sjedinjenih Američkih Država, zemlje koja je prihvatila pića i čudnija i (retko, doduše) jača od srpske prepečenice.

Izvor: Vinoifino.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: