Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

GOJAZNOST KAO BOLEST SAVREMENOG DRUŠTVA

Gojaznost i zdravlje su usko povezani. Pročitajte kako gojaznost utiče na naše zdravlje, koje posledice ostavlja na srcu i mozgu?

Gojaznost i zdravlje – koja je korelacija?

Gojaznost i zdravlje - kako utiču jedno na drugo?

Uključite televizor, otvorite bilo koji časopis ili pročitajte novine, i verovatno ćete videti poražavajuće statistike i mnogobrojne savete u vezi sa gojaznošću.

I dok stara poslovica „Jedite manje i više se krećite“ može pomoći ljudima da održe zdravu težinu, ona ne pokriva u potpunosti složene faktore i nijanse koje utiču na gojaznost kod ljudi danas.

Bez obzira da li se brinete zbog vlastite težine, voljene osobe ili epidemije gojaznosti uopšte, rešavanje uzroka gojaznosti pozitivnim rešenjima može pomoći svima da žive zdravijim životom.

Danas žene i muškarci teže u proseku 8 kilograma više nego 2000. godine, pokazali su rezultati istraživanja. Danas se čak preko 39% odraslih smatra gojaznim, a više od 70% ima preteranu telesnu težinu.

A ovaj trend će se verovatno povećati, pre svega zbog povećanog unosa kalorija i smanjene fizičke aktivnosti, svakako, ali i zbog drugih faktora. Upotreba nekih lekova, loše navike spavanja i povećani stres svakodnevnog života takođe doprinose rastućem obimu struka.

Prekomerna težina u odnosu na gojaznost

Za odraslu osobu se smatra da ima prekomernu težinu ukoliko ima indeks telesne mase (BMI) između 25,0 i 29,9. BMI od 30 ili viši je definisan kao gojaznost. No, stručnjaci upozoravaju da je upotreba BMI-ja kao samostalnog dijagnostičkog alata problematična, jer ne uzima u obzir raspodelu telesne masti niti stvarno zdravlje pojedinca.

Na primer, dodatni ključni zdravstveni faktori, poput veličine struka, ne mogu se odraziti na BMI neke osobe.

Žene sa strukom većim od 88 cm i muškarci sa strukom većim od 100 cm mogu imati veće šanse za razvoj bolesti povezanih sa gojaznošću.

To je zato što veći opseg struka znači povećanu visceralnu masnoću ili masnoću koja se nalazi u trbušnoj šupljini i predviđa razvoj više medicinskih problema i smrtnost od kardiovaskularnog rizika – i ovo je bolji dijagnostički alat od same ukupne telesne masti.

Žena koja ima dodatni kilogram oko struka verovatnije će imati zdravstvenih problema od žene koja teži potpuno isto, ali nosi težinu oko bokova i bedara.

Opseg struka je mera vašeg struka, tik iznad pupka. Dobar je prediktor stomačnih masnoća, faktor rizika za srčane bolesti.

Gojaznost i zdravlje

Lista zdravstvenih posledica gojaznosti verovatno je duža od vaše preterane liste obaveza u ponedeljak ujutro. Ne samo da gojaznost podiže rizik od kardiovaskularnih bolesti, već i ljude stavlja pod većim rizikom od dijabetesa tipa 2, koronarne srčane bolesti, moždanog udara, bolesti žučne kese, nekih vrsta karcinoma, sleep apneje i respiratornih problema.

Uz to, gojaznost može oštetiti kosti. U studiji iz novembra 2013. godine, istraživači su otkrili da ljudi koji imaju gojaznost imaju viši nivo masti u mišićnom tkivu, krvi, jetri i koštanoj srži – što ih dovodi u veći rizik od osteoporoze.

Dijabetes

Dodatna težina ponekad izaziva otpornost na insulin, stanje u kojem ćelije jetre, mišića i masti ne koriste insulin dobro. Ovaj otpor može zauzvrat da prouzrokuje porast nivoa glukoze u krvi, što dovodi do dijabetesa.

Zanimljivo je da dok gojaznost uopšte povećava rizik za ovo stanje, opasnost nije podeljena ravnomerno između polova. Prema studiji iz oktobra 2019. godine, ustanovljeno je da žene doživljavaju veći rizik od razvoja insulinske rezistencije ukoliko su gojazne od muškaraca.

Prema istraživanju iz 2011. godine, ljudi koji su u riziku od dijabetesa i koji su izgubili 7% telesne težine različitim životnim intervencijama, uključujući 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno i smanjenje kalorija, imali su manje verovatnoće da će razviti bolest nego ljudi koji nisu promenili način života.

Bolesti srca

Postoji niz faktora povezanih sa gojaznošću koji povećavaju rizik od srčanih bolesti, uključujući visok krvni pritisak, oslabljenu toleranciju na glukozu, metabolički sindrom i visoke lipide u krvi (naročito visoki trigliceridi i LDL holesterol).

Gojaznost i prekomerna težina takođe su povezani sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore, povećavajući rizik od zatajenja srca.

Rak

Iako postoji nekoliko potencijalnih korelacija između gojaznosti i raka, stručnjaci navode hroničnu upalu niskog nivoa – ili bol, crvenilo, oticanje ili toplinu koji nastaju dok imuni sistem reaguje na povredu ili bolest.

Ljudi sa gojaznošću skloni su upalama što može dovesti do oštećenja DNK – što može vremenom doprineti riziku od raka.

Lista karcinoma povezanih sa gojaznošću uključuje jetru, bubrege, pankreas, žučnu kesu, kolorektalnu bolest i bolesti dojke. Studija iz juna 2019. godine o raku pokazala je snažne dokaze koji vezuju gojaznost sa agresivnim oblicima raka prostate.

Pored toga, istraživanje objavljeno oktobra 2019. godine u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju utvrdilo je da prekomerna težina pre 40. godine povećava rizik od različitih vrsta karcinoma i kod muškaraca i kod žena.

Mozak i mentalno zdravlje

Postoje i psihološki efekti kada je u pitanju gojaznost. Naime, gojaznost može dovesti do povećane socijalne izolacije i niskog samopoštovanja. Te stigme mogu dovesti do većeg nezadovoljstva sopstvenom slikom, prejedanja stresa, depresije i anksioznosti.

Izloženost češćim stigmatizirajućim iskustvima povezana je sa negativnijim psihološkim simptomima i većom telesnom težinom. Svi moramo biti svesni toga da komentare i poglede koje dajemo ljudima koji imaju gojaznost – da oni mogu imati dugoročne posledice.

Gojaznost može uticati i na mozak, takođe. Sve veći dokazi pokazuju da gojaznost može ubrzati početak starenja mozga. Studija iz novembra 2016. godine otkrila je da je preterana težina povezana sa promenama u mozgu koje odgovaraju povećanju starosne dobi za oko 10 godina.

Zaključak

Sada kada je gojaznost klasifikovana kao bolest, razumevanje šta pojedine ljude čine podložnijim debljanju i dalje će se razvijati.

Poznato je da u mozgu postoje centri za nagrađivanje koji podstiču pojačano jedenje i masno tkivo u trbušnom delu, koji šalju signale za povećanje metaboličkih bolesti. To je ozbiljan medicinski problem koji zahteva ozbiljno lečenje.

Samo reći ljudima da jedu manje i više se kreću neće rešiti problem.

Ali da li ste genetski predodređeni da imate prekomernu težinu ili gojaznost? Iako postoji snažna genetska komponenta gojaznosti, to ne znači da ćete garantovano završiti sa prekomernom težinom ili gojaznošću.

Geni određuju vašu ranjivost zbog prekomerne težine, dok okruženje i način na koji živite svoj život utiču na to što ćete na kraju i postići.

Izvor: Prirodanadar.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: