TRI PLANETE

Skakao je sa planete na planetu, prelazio iz orbite u orbitu. Kako? To nije znao. Zašto? To je još manje razumevao. Onda je prestao da misli i kako i zašto.

Bila je jedna planeta, nemoguće da nije bila jedna. Kako bi moglo biti da nije bila jedna, bar jedna.

I vrtila se, oko Zvezde, naravno.

Ali, u jednom momentu, naišlo je nešto crno, ogromno, i naprosto prejurilo preko njega i planete.

I kad se ona, ta Crna, okrenula, rotirala, on je vidio Zvezdu, i vidio je onu prvu planetu, kako nestaje na nebu.

Nije s’vatao, a zašto i da s’vati. Čemu? Desilo se, i šta sad?! Ne može da promeni. Ili će, možda, opet naići, jedna na drugu, i on će se samo obreti, onako kako on to razume, na onoj prvoj, ili, sad već drugoj, planeti.

Ali, bila je i treća. Sad se tačno sećao ! Da, bila je. Bio je tamo, a kad i kako se obreo na onoj drugoj, to uopšte nije znao.

Kao što nije znao ni kako se zadesio, kako i zašto, na prvoj planeti.

Kako?!

Nije znao.

Samo bi se najednom obreo na novoj planeti. I onda bi mu se vratilo sećanje da je bio i na još jednoj.

Vrlo čudno.

A potpuno nes’vatljivo.

Njemu.

Skakao je sa planete na planetu, prelazio iz orbite u orbitu.

Kako?

To nije znao.

Zašto? To je još manje razumevao.

Onda je prestao da misli i kako i zašto.

Šta mari, važno je da se dešava.

Iz orbite u orbitu!