ŽENSKI PEVAČKI SASTAV „ROSA“

Ljubav prema ruskoj pesmi i zavičaju povezala ih je u pevački ansambl „Rosa“. Ovaj nesvakidašnji muzički sastav čine Ruskinje koje su udate za Srbe i žive pod ovim nebom.

 

Kada ljubav prema domovini i pesmi svog kraja nekoga poveže, on napravi krug svojih sunarodnika, ljubitelja domovine, zavičaja, svojstvene narodne pesme i čak pevačku grupu. Takav je ansambl „Rosa“ i ovo je priča o njemu.

rosa

U pitanju je nekoliko žena iz Rusije koje su udate za ovdašnje ljude u Srbiji. Ljubav prema ruskoj narodnoj pesmi povezala ih je u pevački ansambl „Rosa“. Postoje oko 6 godina, u parohijskom domu Vaznesenjskog hrama u Žarkovu održavaju probe svog ansambla.

Jednog poslepodneva, neposredno pred njihovu probu, razgovaramo sa Valentinom, osnivačicom ansambla „Rosa“.

Kako ste došli na ideju za osnivanje vašeg pevačkog ansambla?

– Kao studentkinja sam pevala u nekoliko horova na fakultetu. I kao dete sam pevala u horu. Kada sam doputovala u Beograd i udala se nedostajalo mi je pevanje. Prvo sam pevala kod Andreja Tarasjeva u Horu Slavista na Filološkom fakultetu. Posle smo se skupile nas nekoliko devojaka i žena da pevamo nešto svoje iz tog nekog sovjetskog repertoara. Pevale smo narodne ruske pesme. To je bilo 2012. godine, od tada smo počele sa pevanjem. Pevale smo po kućama, kod jedne, pa kod druge, u kuhinjama. Posle smo dobile i rukovodioca Anastasiju Mrđenović, ona je isto ruska snajka koja je došla u Beograd.

Koje kompozicije su zastupljene u vašem repertoaru?

– To su pretežno narodne pesme skoro svih naroda bivšeg Sovjetskog saveza: ruske, beloruske i ukrajinske pesme. Pevamo i nekoliko srpskih i makedonskih pesama. Neki drugi pravac našeg pevanja je i crkvena muzika. Uzeli smo i slavu Svete Ksenije Petrogradske. Pevali smo dvaput na liturgiji na dan svete Ksenije.

Gde ste dobili sada imali priliku da nastupate?

– Redovno nastupamo na „Vitez festu“ koji se svake godine održava na Kalemegdanu. Nastupali smo i u emisiji „Stranac u Srbiji“. Inače svuda dolazimo. Mi smo otvoreni – ko želi da nas pozove mi redovno se odazovemo.

Kakve su reakcije publike na vaše nastupe?

– Gde god se pojavljujemo najavljuju nas kao „Hor ruskih snajki“. Sada je postalo neujednačeno pošto imamo i neudate devojke i one koje nisu Ruskinje, dve Srpkinje i stvari su se malo promenile. Inače, većina ljudi dobro prepoznaje i ruske i sovjetske pesme i pevaju sa nama na bini.

Da li je velika nostalgija za vašom rodnom zemljom? Da li su i ove pesme koje pevate prilika da imate nekakvu vezu sa vašim rodnim mestom?

– Da, to je i osnovni razlog za osnivanje ovog hora. Hteli smo da pevamo i govorimo svoj jezik. Tako naše druženje, a ne samo pevanje, jeste neka vrsta art terapije. Kada se skupimo, doživljavaju naš kolektiv kao porodicu. Sve smo kao sestre, delimo neke radosti i štošta ostalo.

Da li nam možete otkriti koji su veliki projekti u planu vašeg budućeg rada, možda neki CD?

– Tome se sada samo nadamo (smeh).

Koju poruku imate za naše čitaoce?

– Da slušaju rusku muziku. Najbolje mogu da osete dušu Rusije kroz muziku koja dolazi iz čistog ruskog srca.

Razgovor sa Valentinom završavamo interesantnim podatkom da se do sada, za vreme postojanja ovog hora, rodilo sedmoro dece. Kakva divna i ohrabrujuća poruka!

Autor: Marta Mikić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: