Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POSMATRAČI IZ KRAJA

Vrag joj mater, reče i krenu za ljudima ka slobodi. Znao je da ga iza krajeva zavesa prate pogledi komšija, posmatrača iz ulice.

 

Tapkala je skupljenu kosu u punđu i pravila grimase pred ogledalom. Otvori usta pa odradi i detaljan pregled zuba. Zadovoljno obrisa ruke od kecelju koju je i danas nosila iako je imala ručak od juče.

posmatrači iz kraja

Lep dan, reče muz dok je prelistavao novine. Mogli smo danas malo u prirodu.

Nisam bas luda za prirodom, reče mu usput dok je odmicala kraj zavese zagledana u kontejner koji je bio baš preko puta njihovog prozora.

Opet onaj, gadljivo procedi.

Pusti čoveka, možda je gladan.

Gladan, odmahnu rukom. Neradnik. Dolijao. Lepo je meni govorila majka: Svakog pita starost gde mu je bila mladost.

On ustade i pridruži se posmatranju čoveka u iznošenim, prljavim pantalonama koji pokušava da nešto izvuče iz kontejnera. Njegove kratke noge nisu mu pružale baš veliki izbor onog što je kontejner nudio. Pokuša da se mišićima prebaci, al’ uzalud. Pri desetom pokušaju umalo ne upade i sam u đubre koje je ponegde virilo.

Daj da mu odnesem hleb od juče, molećivo je gledao u nju.

Vrag mu mater, prosikta ona. Baciću ga večeras u kontejner, nek ga pronađe sutra, pobednički se nasmeja i time je razgovor bio završen.

On se vrati novinama, još jednom baci pogled na njen, kao vreteno šiljat nos, i tanak vrat koji bi mogao da obuhvati rukama.

Iz sna ih probudi vika i tresak.

Opet oni sa trećeg sprata, ona će dok je svoj tanak vrat pružala ka plafonu. Nikako ovaj čovek ne može da joj utera iz dupeta u glavu. Može da je bije danju i noću, al’ ona što zna zna.

Gore na trećem spratu čuo se stravičan vrisak, a onda tutanj niz stepenice. Pošao je prema vratima, al’ se ona ispreči pred njim.

Neće da može, besno prosikta.

Nije smeo ni da gvirne napolje čak i kad je čuo pucanj i nešto tresnulo baš pred njihovim vratima.

Svu noć su se čuli glasovi policije i komšija, a on je otvorenih očiju zurio u plafon prebirajući po svom životu. Setio se dana kad je nju doveo u očev dom. Sve ono što nije znao o svojima za nepunih mesec dana saznao je od nje. Ubrzo je želela da ode, a i oni. Posle nekoliko godina rada dobio je stan i zajedno s njom i dva mališana uselio. Bila je brižna majka, lepo kuvala, pričala sve što joj na pamet padne. Retko je viđao svoje. Nisu se ljutili. Umrli su željni njega i dece koju nikad upoznali nisu. Odoše i deca za svojim životom. Gledali su ih i razgovarali s njima skajpom. On bi kasnije kradom plakao, ona nikad, il’ on to nije video.

Probudila ga je kafom i osmehom.

Vrag joj mater, upucao je onaj mamlaz noćas, reče mi komšika do nas.

Zadovoljno protrlja ruke: Ratosiljasmo se bede, sad ćemo mirno spavati. Decu će odvesti u dom, govorila je dok joj je nos postajao šiljata igla, a tanak vrat se još više izduživao i mamio njegove ruke.

Ugledao je užas u njenim očima, nevericu kad je zgrabio. Krkljala je pokušavajući da dozove upomoć, al’ su iz nje izlazili samo smešno piskavi jauci. Stezao je sve jače tonući u užas njenih očiju iz kojih je kuljala njegova sloboda.

Još jednom se okrenuo prema vratima dok su mu zglobove stezale lisice.

Vrag joj mater, reče i krenu za ljudima ka slobodi. Znao je da ga iza krajeva zavesa prate pogledi komšija, posmatrača iz ulice.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: