DESPOTICA JERINA, A PROKLETA

Ne zna se gde je sahranjena Jerina Branković, a ne zna se ni kako se Srbijom proširio loš glas o njoj, koja je u narodu, poput svog svekra Vuka Brankovića, ostala prokleta i izdajica.

 

Pet vekova je narod slušajući uz gusle o Jerini Branković stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo prokleta Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.

prokleta jerina

Rođena u grčkoj porodici Kantakuzina, na samom početku petnaestog veka, Jerina se sa samo petnaest godina udala za srpskog despota Đurđa Brankovića. Iako je bio dvadeset godina stariji od nje, neki izvori tvrde da je par imao mnogo zajedničkih interesovanja koja su dovela do toga da se u braku između Đurđa i Jerine razvije jaka ljubav.

Period Jerinine vladavine bio je vrlo težak za Srbiju. Ugari su je pritiskali sa severa, a Turci sa juga. Bila je nepopularna u narodnom predanju i nazvana Prokleta Jerina, najviše zbog izgradnje grada Smedereva, tadašnje nove srpske prestonice. Po narodnom predanju njena vladavina je bila surova.

Na političkom planu kako bi smirila strasti sa Ugarima, Jerina je svoju kćer Katarinu udala za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatražili drugu kćer, Maru. Jerini je veoma teško pao ovaj rastanak, kao i velikom broju Srba u to vreme, pogotovo jer je Mara odlazila u harem.

Ipak mnoge srpske princeze vaspitavane su tako da svojom udajom i uticajem na svog muža pomažu porodici i Srbiji, pa ni Mara nije bila izuzetak. Dugo je vršila uticaj da sultan Murat II pomaže njenoj braći, čak je i podučavala njegovog naslednika Mehmeda II koji ju je veoma poštovao. Takođe sultan joj je dozvolio da zadrži svoju veru.

Iako su njeni sinovi bili prinuđeni da ratuju za Turke (Grgur je čak i pomagao da se osvoji Solun, rodni grad njegove majke i njegova ujčevina), Turcima to nije bilo dovoljno. Da bi Turci bili sigurni da Brankovići neće sklopiti savez sa Ugarima, Grgur i Stefan su poslati sultanu kao taoci.

Uprkos Marinom uticaju i molbi da ih poštedi koja je stigla prekasno, Grgur i Stefan su oslepljeni. Ovo je bio još jedan udarac za nesrećnu Jerinu.

Kraj života dočekala je kao monahinja na Rudniku. Posle Đurđeve smrti, najmlađi sin Lazar, tada već naslednik i njegova žena Jelena proterali su je iz Smedereva, smatrajući da od njih krije blago porodice Branković.

Jerina je preminula u maju 1457. godine. Smatra se da je otrovana od strane svog najmlađeg sina Lazara.

Ne zna se gde je sahranjena, a ne zna se ni kako se Srbijom proširio loš glas o Jerini koja je u narodu, poput svog svekra Vuka Brankovića, ostala prokleta i izdajica.

Sa FB profila Istorija Srba

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: