Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAJVREDNIJA SLIKA SKUPLJA OD 100 MILIONA

Najvrednija slika pripada 19. veku i periodu impresionizma, stilu koji je i dalje najpopularniji i najtraženiji među kupcima, iako “slobodnih” dela ima sve manje na tržištu.

 

Godina za nama nije bila spektakularna što se zarade na tržištu umetnina tiče, ali nije joj nedostajalo radova visokog kvaliteta i velikih imena. Devet od deset najskupljih umetničkih dela prodatih na aukcijama u 2019. su slike, nijednu nije uradila žena, a osam je nastalo posle Drugog svetskog rata – čak sedam u sedmoj deceniji 20. veka. Najvrednija slika nastala je u epohi impresionizma.

najvrednija slika

1. Klod Mone, Plastovi sena, 1891.

Cena: 110,7 miliona dolara

Francuski impresionista Klod Mone (1840-1926) često je slikao plastove sena. Iako postoje i slike sa ovom tematikom nastale pre kraja leta 1890, serija od 25 dela stvorena od tog perioda do sledećeg proleća poznata je pod imenom „Plastovi sena u Živerniju“ (Les Meules à Giverny). Slika prodata ove godine nalazila se tri decenije u istoj privatnoj zbirci. Kupac je nemački milijarder Haso Platner (75), proizvođač softvera. Ovo je sada ne samo najskuplja slika Kloda Monea već jednog impresionističkog slikara uopšte i prva koja je premašila sumu od 100 miliona.

2. Džef Kuns, Zec, 1986.

Cena: 91 miliona

Skulptura od nerđajućeg čelika sa likom zeca, visoka 104 cm, napravljena je u tri primerka. Ponuđeni zeka je iz kolekcije pokojnog medijskog magnata Samjuela Irvina Njuhausa mlađeg, a kupio ga je galerista Robert Mnučin za anonimnog kupca. Amerikanac Džef Kuns (64) je od tada postao najskuplji živi umetnik.

3. Robert Raušenberg, Bizon II, 1964.

Cena: 88,8 miliona

Višestruki su razlozi zašto je „Bizon II“ dostigao ovako veliku sumu, skoro tri puta veću od prethodnog najskupljeg Raušenbergovog dela: pripada naročito „poželjnom“ stvaralačkom periodu iz godine kada je Amerikanac dobio Zlatnog lava na venecijanskom Bijenalu i bio na vrhuncu slave i stvaralačkog zamaha; ispunjeno je klasičnom američkom ikonografijom od „koka-kole“, preko sletanja na Mesec i orla do lika Džej Ef Keja; kritičari ga opisuju kao „most između apstraktnog ekspresionizma i pop-arta“ i nije ga bilo 50 godina na tržištu.

4. Pol Sezan, Bokal i voće, 1888.

Cena: 59,3 miliona

Francuski (post)impresionista Pol Sezan (1839-1906) naslikao je ovu mrtvu prirodu između 1888. i 1890. godine u Eks-an-Provansu, gde je skoro neprekidno živeo od početka 1880. do smrti 1906. Slika je, inače, bila ukradena 1978. od tadašnjeg vlasnika, kolekcionara Majkla Bokvina i pronađena je 1999.

5. Pablo Pikaso, Žena sa psom, 1962.

Cena: 54,9 miliona

Na slici su Pikasova druga i poslednja supruga Žaklin Rok i njegov ljubimac, avganistanski hrt Kabul. Slika se vratila na tržište posle dugog odsustva – prethodni vlasnik, Japanac, držao ju je u svojoj zbirci 29 godina. Dostignuta cena je prilično visoka za Pikasovu sliku iz tog perioda naročito jer nije „agresivno erotska slika“, kako ju je jedan galerista opisao.

6. Endi Vorhol, Dupli Elvis, 1963.

Cena: 53 miliona

Endi Vorhol (1928-1987) je naslikao 22 verzije ove slike, od kojih je devet u muzejima. Prvi put izložena u Galeriji „Ferus“ u Los Anđelesu, slika „ovekovečuje umetnikove opsesije slavom, popularnošću i javnim imidžom“, opisali su u aukcijskoj kući „Sotheby’s“.

7. Ed Rušej, Povređena reč “radio” #2, 1964.

Cena: 52,5 miliona dolara

Slika sarkastičnog naslova sastoji se od plavog platna sa žuto ispisanom reči „radio“ koju gužvaju i razvlače metalne stege. Ed Rušej (82) je ovako jednom opisao Los Anđeles: „Kad upalite radio, on postaje muzička pratnja onoga što vidite kroz prozor.“ Donedavni vlasnici, bračni par Kvin, kupili su sliku direktno od umetnika početkom sedamdesetih. Ko je novi kupac nije poznato.

8. Frensis Bejkon, Studija za glavu, 1962.

Cena: 50,4 miliona

Slika iz serijala „Papa koji vrišti“ britanskog umetnika Frensisa Bejkona (1909-1992) pre ove aukcije viđena je samo jednom u javnosti. „Papa koji vrišti“ je Bejkonov odgovor na „Portret Inoćentija X“ (1650) španskog baroknog slikara Dijega Velaskeza. Zanimljivo je da Velaskezov original nikada nije hteo da vidi uživo, već je radio po reprodukcijama iz knjiga.

9. Mark Rotko, Bez naslova, 1960.

Cena: 50,1 milion

Sliku je prodao Muzej moderne umetnosti iz San Franciska. Amerikanac litvanskog porekla Mark Rotko (1903-1970), poznat je po radovima na kojima su jednobojni pravougaonici poređani jedan uz drugog, kao neki oblaci koji plutaju unutar rama, ali „ovo nije jedan od boljih primeraka“, primetio je jedan trgovac umetninama, „inače ga muzej ne bi prodavao“. Rotkova najskuplja slika i dalje ostaje „Narandžasta, crvena, žuta“ (1961), prodata 2012. za 86,9 miliona dolara.

10. Dejvid Hokni, Henri Geldzaler i Kristofer Skot, 1969.

Cena: 49,5 miliona

Sem slika sa bazenom – poput one koja je prošle jeseni prodata za 90 miliona dolara – dupli portreti britanskog umetnika pop-arta, Dejvida Hoknija (82), među najtraženijim su iz njegovog opusa. Na ovoj slici su Hoknijev prijatelj i bivši kustos Metropoliten muzeja Henri Geldzaler i njegov tadašnji dečko Kristofer Skot. Sliku su prodali naslednici prethodnog kupca Barnija Ebzvorta.

Izvor: Blic.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: