NAJSTARIJI KRATER NA PLANETI

Naučnici u Australiji su pronašli najstariji krater na svetu koji je napravio asteroid navodeći da bi on mogao da objasni kako je planeta izašla iz ledenog doba.

 

Asteroid je pogodio Jarabubu u zapadnoj Australiji pre oko 2,2 milijarde godina – i napravio krater star oko polovine starosti Zemlje, kažu istraživači, a do zaključka da je on najstariji na svetu došli su testirajući minerale koji se nalaze u stenama na ovoj lokaciji.

najstariji krater

Britanski mediji prenosi da je istraživanje „Kurtin Univerziteta“ objavljeno danas u naučnom žurnalu „Komunikacija prirode“, gde se navodi da je krater otkriven u suvoj pustari 1979. godine, ali da geolozi nisu do sada ispitivali njegovu starost.

Zbog milijardi godina erozije krater nije vidljiv okom. Naučnici su mapirali ureze u magnetskom polju ovog područja i odredili njegov prečnik koji iznosi 70 kilometara.

„Predeo je zapravo veoma ravan jer je toliko star, ali su stene karakteristične“, rekao je istraživač profesor Kris Kirkland za britnaske medije.

Kako bi odredili kada je asteroid pogodio zemlju, tim je ispitivao sićušni cirkon i kristale monazita u stenama. Oni su bili „šokirani“ usled udara, a sada se mogu čitati kao „tri prstena“, rekao je profesor Kirkland.

Ovi kristali sadrže male količine uranijuma. Zbog toga što se uranijum vremenom pretvara u olovo istraživači su mogli da izračunaju koliko je vremena prošlo.

Stariji je najmanje 200 miliona godina od druge najstarijeg drevnog mesta udara Vredefort kratera u Južnoj Africi.

„Zanimala nas je ova oblast jer je područje Zapadne Australije izuzetno staro ali nismo očekivali da ovaj krater bude toliko star“, rekao je profesor Kirkland.

Dodao je da je apsolutno moguće da negde postoji još stariji krater koji čeka da bude otkriven, ali da je teško pronaći njegovu koru pre nego što erodira i tako, kaže, izgubite tu ranu istoriju Zemlje.

Vreme udara bi moglo da objasni i zašto se svet u tom periodu zagrejao, kažu istraživači.

Naučnici, naime, veruju da je planeta prethodno bila u jednom od njenih perioda nazvanom „Zemlja snežna grudva“, kada je većinom bila pokrivena ledom. U jednom trenutku led se istopio i planeta je počela da se ubrzano zagreva.

„Starost kratera vrlo precizno korespondira sa krajem globalnog ledenog doba“, rekao je profesor Kirkland i dodao da je zato udar mogao da utiče na značajne promene u našoj planetarnoj klimi.

Koristeći kompjutersko modeliranje, tim je izračunao da je asteroid pogodio ledenu ploču debljine nekoliko kilometara koja je prekrivala Zemlju. Taj događaj bi u atmosferu ispustio ogromne količine vodene pare i gasove staklene bašte.

To bi moglo da pomogne zagrevanju planete za vreme ere Proterozoika kada se kiseonik tek pojavio u atmosferi i kada još uvek nije nastao kompleksni živi svet.

„Naravno, bili smo veoma uzbuđeni zbog same starosti“, rekao je profesor Kirkland.

„Ali stavljajući to u kontekst drugih događaja na Zemlji, čini da sve postane zaista vrlo zanimljivo“, dodao je.

Inače, ne postoji dovoljno modeliranja iz tog vremena da bi se teorija sveobuhvatno testirala, ali ovo otkriće svakako predstavlja priču o ogromnom uticaju na planetu.

Druga teorija za period zagrevanja je da su erupcije vulkana mogle da ispuste ugljen-dioksid u atmosferu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: