Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

„REMISIJA“ JE NJIHOVA MISIJA

Možda više nema benda kao Balaševićevi „Neoplanti“, opevanog da se sačuva od zaborava, ali nepoznato je da igde ima bend kao „Remisija“. Ko ne veruje, nek svrati u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu da vidi i čuje.

 

Najbolje utorkom i četvrtkom kad članovi sastava „Remisija“ uigravaju svirku i pesmu. Za neke od njih dani nisu previše dobri, poput onih za kojim Đole žali stihom, ali muzika im služi da ih ulepšaju. I da im pomogne.

remisija

Početkom novembra u vršačkoj bolnici obnovljen je rad rok sastav „Remisija“. Za mikrofonom Vesna, prva gitara i prateći vokal Rihard – Riki, druga gitara Milan, koga zovu Arsa. Sve troje pacijenti. U sastavu s njima dva lekara – Sanja Kalaba i Vuk Vuković, ekonomista Filip Kalnak i Svetlana Kalnak, radno-okupacioni terapeut. Kad prođe audicija za bubnjara, a traže ga u bolesničkim posteljama, biće to oktet pola-pola sačinjen od pacijenata i bolničkog osoblja.

– Bend smo osnovali 2014. i u prvobitnom sastavu nastupali na džez festivalu „Džeztorniks“ u Vršcu, Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i dnevnoj bolnici za pacijente. Od početka smo imali ideju da u njega uključimo i pacijente jer muzika blagotvorno deluje na njihovo mentalno stanje. Važno je razumeti da duševna bolest nije smetnja da neko bude kreativan, ali može da bude smetnja da stvaralaštvo dođe do publike. Sama muzika je lek za dušu, čak postoji i poseban pravac u psihoterapiji koji se zove muzikoterapija – objašnjava dr Vuk Vuković.

Pršti u svečanoj bolničkoj sali, dobro izolovanoj da buka ostalima ne smeta, kad Vesna zapeva „Dodirni mi kolena“, kad Arsa i Riki udare po žici „Knockin’ On Heaven’s Door“, kad dobro uštimovan sastav svira „Unforgiven“ ili „Losing my religion“. Ma, kakvi tezgaroši, kalkulanti, kao oni što su u pesmi pratili Balaševića, ovo su posvećeni muzičari. Svi do jednog imali su veze sa muzikom pre nego što ih je okupila „Remisija“. Kako zvuči „Kotor“ i „Skadarska“ – ni pred „Galijom“ bend da se ne postidi.

– U bendu sam otkako postoji ova postava. Ne propuštam probe. Muziciranje i druženje me ispunjavaju, daju mi volju, popravljaju raspoloženje, vode u neki bolji svet iako sa zdravljem nisam najbolje. Nekada sam svirala klavir, izučavala metodiku, pisala pesme, mislila sam da ću se profesionalno baviti muzikom – priča Vesna, pevačica, pacijentkinja bolnice.

Rihard – Riki svirao je gitaru i pevao i u staroj, raspuštenoj „Remisiji“. Jedva je dočekao reosnivanje.

– Odlično se osećam, znači mi za raspoloženje. Najlakše mi padaju bolnički dani kada imamo probe. Sve ovo lekovito deluje na mene – kaže on.

Nek ide život, pevao je Balašević, i nek se pleše za sve što beše. U vršačkoj bolnici se peva i svira za neko lepše, srećnije vreme koje će valjda doći, kome se troje pacijenata nadaju.

– Naš sastav omogućava pacijentima da rade ono što vole, da se aktivno bave muzikom, a u isto vreme rade na prevazilaženju nekih fizički, mentalnih ili socijalnih barijera budući da je muzika i snažno sredstvo komunikacije. Na ovaj način poboljšavaju raspoloženje i samopouzdanje, što se jasno vidi kada dolaze na probe i zadovoljno sa njih odlaze – priča Svetlana Kalnak, okupacioni terapeut.

Milan sa nadimkom Arsa priznaje da mu je „Remisija“ najbolje što mu se desilo u ovoj ustanovi. Ne može da iščeka utorak i četvrtak.

– Da bih na probu došao spreman, da bend ne bi falširao zbog mene, sam vežbam u dane kada nemamo probe. Sve ovo me inspiriše da dan doživim na pozitivniji način – veli pacijent Arsa.

Stara „Remisija“, priča dr Sanja Kalaba, raspala se jer je jedan lekar otišao na specijalizaciju, a drugi u drugu bolnicu.

– U vreme kada sam ja došla u ovu bolnicu, u našem timu se rodila ideja da obnovimo rad benda, u čemu nam je zdušno pomogla dr Tatjana Voskrsenski, direktorka bolnice – kaže Kalaba, lekar na završnoj godini specijalizacije, sa ulogom pevačice u „Remisiji“.

Muzika koju „Remisija“ svira, objašnjava Filip Kalnak, opušta, slobodna je za interpretaciju i nije tehnički zahtevna.

– Što se obaveza i ansambla tiče, nalazimo vreme za to, kao i za ostale aktivnosti koje usaglašavamo sa ličnim rasporedom. Naša bolnica je odredila sredstva za nabavku opreme koju koristimo i obezbedila nam prostor za vežbu i nastupe, dok su instrumenti naši – kaže ekonomista sa gitarom.

Borba protiv stigmatizacije

Bolnički bend, poručuje dr Tatjana Voskrsenski, pokazatelj je kako se treba boriti protiv stigmatizacije duševnih bolesnika.

– Skidanjem radne uniforme mi demonstriramo da ne postoji hijerarhija, već ljudska ravnopravnost, a izlaskom iz psihijatrijske ustanove u javni prostor želimo da smanjimo strah pacijenata i pokažemo da su oni jednako talentovani za umetnost – ističe direktorka bolnice „Dr Slavoljub Bakalović“.

Izvor: Blic.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: