Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ŠTO ME BUDI

što me budi

Što me budi
Što mе budi usred noći
što me ljubi slatko nežno
što me crta pokretima
u galopu i polako
što me boji uzdasima
što je vatru dlanom tako
Uzburkao reke vrele
na koplja mi grudi bele
porušio brane čvrste
otpustio sve ustave
Što me budi usred noći
kad sam mirna i kad spavam
Pa juriša s takvim žarom
ko ratnike sve da sveti
isukao britku sablju
pa šenluči
kao da me od svih krije
Sa butina želje kaplju
poseko me tako nije

MRAZ

Da prenoćim i prezimim
smrtnu kaznu praznih listova
umotavam se tobom
kao željom čuvanom
u liciderskom srcu
pod jastukom
Koliko mraka po pustošima
dok ćarlijam u tvojim grudima
kao vragolasti brđanski vetar
pun meda i mesečine
pun žara kojim možeš
potpaliti taj duvan
koji zavijaš
Mraz po mojoj haljini
u kojoj sam ti se obećala
jer me ne grle tvoje ruke
veće od vasione
Koliko će trebati
sunčanih medaljona
da otkupim izlazak na svetlo
da prenoćim i prezimim
smrtnu kaznu zakasnelih pisama

SAMO

Nosim
samo nekoliko knjiga
i par slika
i žira dva iznikla
da živim juče
i sanjam sutra
da kao tuga
u danas zrim

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: