BROJ SMRTI
Dok sam posmatrala to tvrdokorno drvo, u osnovi podsečeno u „V”, opazila sam da je jedan broj nakrivio glavu u stranu. I to baš broj godine smrti.
Danas sam bila na groblju.
Sa nešto malo zakašnjenja su ukucavali broj smrti na jednom spomeniku. Zakašnjenje nije bilo veće od pet godina, pa je na grudima prekopane zemlje još uvek ležao položeni krst. Kao da je u ime kostiju ispod njega odolevao vremenu i nevremenu koje je svakodnevno nasrtalo na njegovo ime.
Dok sam posmatrala to tvrdokorno drvo, u osnovi podsečeno u „V”, opazila sam da je jedan broj nakrivio glavu u stranu. I to baš broj godine smrti.
Da li je to značilo da se smrt naljutila, jer je čekala pet godina da bude čvrsto priznata, ili je glavu naherila na jednu stranu obešenjački se cereći u svojoj pobedi nad životom?
Šta ti brojevi govore i o kome, kome?
Da li brojevi na ispucalom drvetu govore o prolaznosti ili postojanju? Kome govore te letve položene tako da brojevi rođenja leže na čelu, a godina smrti na ustima zemlje? Kome govore ta imena – nama koji smo se poznavali ili prolaznicima koji će se, u najboljem slučaju, saplesti na opseg i opsovati Boga?
Da li je neophodno da pored imena postoji i ta ograničenost brojevima kako u životu, tako i u smrti? Kome treba večito podsećanje da se sa godinama sve slabije pamti i sve brže zaboravlja?
Kome treba da zna koliko je dugo živeo?