Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KUTIJA ŽIVOTA

Tako ostajemo moja kutija i ja zajedno. Sve je u meni, i sve je u njoj. Prazna je kao i ja i čeka da neko nešto udeli, kao što i moja duša čeka darodavca iskrenog osmeha.

 

Zašto me tako gledaju? Tako različiti pogledi. Neko mi se smeška, neko se mršti, neko me gleda sažaljivo.

kutija života

Pogledi različiti, a, ja, uvek isti. U čemu je stvar? Nikada neću razumeti ove prolaznike.

Nisam birao ko će me roditi, niti gde ću se roditi. Cela sudbina mi se zove kartonska kutija. U jednoj spavam, neke skupljam da se prehranim, a ova najmanja stoji poslušno pred mojim nogama i čeka na milost prolaznika.

Sedim i prosim. Molim, blagosiljam. Poklanjam iskren osmeh i duboku zahvalnost. Pružam ruku kao vapaj, spreman da me neće čuti, da će me psovati, grditi, ili možda će milost udeliti. Toliko sam dana proveo na ulici gladan i bos, toliko puta doživeo prekor od prolaznika, a nikada se nisam navikao da zlo u ljudima postoji. Nikada se neću ni navići.

Svoje sutra ne vidim, svoga juče ne želim da se setim.

Tako ostajemo moja kutija i ja zajedno. Sve je u meni, i sve je u njoj. Prazna je kao i ja i čeka da neko nešto udeli, kao što i moja duša čeka darodavca iskrenog osmeha. Oboje čekamo nešto.

To nešto…

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: