ОЈ, ДЕВОЈЧЕ, РАТАЈЧЕ

девојче

Ој, девојче, Ратајче,
мила душо, лепојче,
што си, мила, поранила?

Зора тек је зазорила,
нема, мила, још видела.

Ако би на воду,
нема ти канте;
ако би на њиву,
нема ти мотике;
ако би на ливаду,
стадо ми ти спава;
ако би у башту,
синоћ си је окопала;
ако би на Мораву,
јуче си опрала;
ако би у коло,
није недеља;
ако би да везеш,
све си извезла;
ако би да ткаш,
мајка је изаткала.

Ој, девојче, Ратајче,
мила душо, лепојче,
што си, мила, поранила?

Ако би двор да метеш,
јуче си га, душо, помела;
ако би цвеће да садиш,
зар неко ниси посадила!
ако би баницу да месиш,
благо кући која те родила!
ако би књигу да пишеш,
навек се, мила, памтила!
Ако би песму да појеш,
ајмо! ајмо, душо, заједно!

Ој, девојче, Ратајче,
мила душо, лепојче,
што си, мила, поранила?

ОЙ, ДЕВИЦА РАТАЙЧЕ

Ой, девица Ратайче,
Душа милая, красавица,
что ты, родная, рано встала?

Заря только занимается,
ещё не развиднелось, родная.

Если бы по воду,
нет ведра;
если бы на ниву,
нет мотыги;
если бы в луга,
стадо твоё ещё спит:
если бы в сад,
в ночь ты окучила;
если бы на Мораву,
вчера ты всё выстирала;
если бы в хоровод –
не воскресенье;
если бы вышивать,
всё тобой вышито;
если бы ткать,
матерь всё исткала.

Ой, девица Ратайче,
душа милая, красавица,
что ты, родная, рано встала?

Или двор метёшь,
с вечера ты, родная, вымела;
или ты цветы садишь,
что ещё ты не посадила!
или ты баницу месишь,
благо дома, где родилась!
или ты книгу пишешь,
чтоб всегда, родная, помнилось!
Или ты песню поёшь,
Давай! Давай, душа, вместе!

Ой, девица Ратайче,
душа милая, красавица,
что ты, родная, рано встала?

перевод с сербского: Софья Измайлова