Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

RADOJE DOMANOVIĆ PO PRVI PUT U BIBILIOTECI

Mi besmrtni satiričari i pisci sve znamo! Pa pišeš i tu gorčinu mastilom prenosiš na papir! – kaže mi Radoje Domanović.

 

– Vođa!

– Znam, to je tvoja pripovetka.

domanović po prvi put

– Ma, ne to… – kaže mi Radoje Domanović, otac satire, više očinski.

– Nego, jesi li pronašao vođu?!

– Misliš, u naše vreme!

– Da!

– Ma, ne.

– Vođu u sebi!?

– Pa kako Radoje, ti čas da, čas ne..

– Pa tako ti je i u politici, jednom se kaže da je tako, a onda nije. Usamljeni si, ogorčen i siromašan! Nemaš svoje parče hleba, dohodak, zaradu, kamčiš i kukumavčiš da ti roditelji daju za džeparac.

– Otkud znaš!?

– Mi besmrtni satiričari i pisci sve znamo! Pa pišeš i tu gorčinu mastilom prenosiš na papir! – kaže mi Radoje Domanović.

– Gle, penkalo mi curi… – kažem Radoju Domanoviću.

– Znam, ostaće mrlje od tinte, koje će slediti generacije i pokoljenja za tobom.

– Šešir je neizbežan detalj na fotografijama, Radoje!

– Voliš šešire?!

– Hm, da… Moda prohujalog vremena… Kako kažu Leskovčani: Oduvaja gi vetar! Ha, ha.

– Vi sve znate, ali…

– Ali, šta!? – dopunjuje me Radoje – ali niste strogi kao svetitelji.

– To jeste… – i zevnem, a Radoje Domanović se lucidno nastanio u ovom mom košmarnom i neobičnom snu.

– Koji šešir da uzmem za nastup u Domu penzionera!?

– Pa, vidi sa Jajinskim, ima dobrih kod Kineza, za džabaka.

– Radoje! Radoje!

A, čujem, više kao Dušane! Dušane! – to me majka zove, skuvala mi je kafu.

– Dobra ti je pripovetka „Razmišljanje običnog srpskog ovna“.

– Baš kao i tvoja „Razmišljanje jednog običniog sprskog vola“.

– Nego, za koga da glasam, kad dođu izbori!?

– Ja glasam za slepca.

– O, da to je tvoja pripovetka: Glasam za slepca.

– Glasaj po savesti, kaže mi Radoje Domanović.

I ja uzimam iz Biblioteke, koja nosi njegovo ime i prezime, ogromnu knjižurinu koju mi daje strip majstor Marko Stojanović. On je bibliotekar, a u dokolici pika loptu i vidim da je karijerista, sportista. Ali da je bibliotekar postao, to ni u snu.

Osvrćem se i pazim da me neko od ženskinja iz kolektiva ne prepozna po glasu i prepadne… Budim se zbunjen ovim košmarnim i neobičnim snom.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: