JODNA BANJA U NOVOM SADU

Ideja je bila da se Jodna banja sa osam i po hekatra prekrasnog parka ozbiljnije proširi, upotpuni novim sadržajima i učini neka vrsta „ovdašnjih Karlovih Vari“.

 

Malo je onih koji se još sećaju Đorđa Hajdera; zapravo, poznati Kanjižanin potom i žitelj Novog Sada, nekada u dva mandata pokrajinski ministar za turizam, nikada nije težio samoisticanju, pa i ne čudi što je pao u zaborav.

jodna banja

Posao je radio predano, podstičući moderne trendove u branši. Ovih dana je zabeleženo da je u 86-oj godini prvi put kao pacijent posetio poznatu banju u rodnom gradu.

Možda ne bi bilo neobično da Hajder nije među najzaslužnijima za izgradnju ne samo ovog banjskog kompleksa. Danas, kada se za mandata nekog političara podigne neki objekat ili pogon, prvo u njemu pozapošljava sopstvene (partijske) prijatelje i godinama crpi benefite.

Očito, bilo je vremena kada su i na političkoj sceni pravila bila drugačija.

Zlatno doba Vojvodine

Sektor turizma je predvodio u obe vlade Nikole Kmezića, od 1974. do 1982. godine. Dakle, tokom najuspešnijeg razvojnog perioda Vojvodine.

Ovih dana srpskoj vladi se osnovano prebacuje da nema mehanizme podsticanja ulaganja domaćeg kapitala, pa se samo petnaest odsto BDP odvaja za investicije, još oko 5,5 odsto pristiže putem stranih ulaganja. A da bismo ostvarili brži rast, neophodno je uložiti bar 26 odsto.

U vreme široke autonomije Vojvodine, upravo pod vođstvom Kmezića, za investicije je izdvajano i neverovatnih 32 odsto BDP, dobrim delom na račun zarada. Isplatilo se, podignuto je ili modernizovano preko devet stotina pogona, BDP je praktično udvostručen, a nezaposlenost prepolovljena.

Time je Vojvodina umnogome nadoknadila višedecenijsko zaostajanje, posebno izraženo između dva svetska rata, ali i tokom prve dve decenije socijalističkog perioda. Bilo je to „Zlatno doba“ ove ravnice i pitanje je hoće li se ikada više ponoviti.

Naftnom rentom do banje

Hajder je u vojvođanskoj vladi bio zadužen za, na prvi pogled, marginalan resor. Uspeo je, međutim, da iza sebe ostavi trajan pečat.

Prva obaveza mu je bila da ubedi kolege u vladi kako je ulaganje u hotel ili neki drugi turistički resurs često isplativije od investicije u fabriku. Posebno je podsticao specifične vidove turizma, poput lovnog, ribolovnog, zdravstvenog…

Za njegovog mandata obnovljene su banje u Melencima i Starom Slankamenu, prošireni banjski kompleksi u Apatinu i Vrdniku. Započeta je ali nije izvedena do kraja restauracija i proširenje banja u Bečeju i Temerinu.

Vrh uspeha je kompleks u Kanjiži, od tada vodeći regionalni centar ovog tipa. Podignut je razvojnim kreditima Vlade Vojvodine sa izrazito subvencionisanim kamatama. Učešće za kredite obezbeđivano je opštinskim prihodima od naftne rente.

Karlove Vari u Novom Sadu

Nov banjski kompleks je ne samo u startu pozapošljavao više stotina radnika, već je, kroz banjsku potrošnju, učinio isplativim mnoge usluge.

Šteta što zaposleni u gradiću na Tisi nisu prihvatili Hajderovo zalaganje da se sledeća etapa proširenja, izgradnja otvorenih bazena, finansira odvajanjem radničkih nadoknada za godišnji odmor. Zauzvrat, radnici i članovi njihovih porodica bi tokom pet godina imali pravo besplatnog korišćenja banjskog kompleksa.

Jedini ozbiljniji neuspeh Hajder je doživeo tamo gde se to najmanje očekivalo, u Novom Sadu, vojvođanskoj prestonici koja se u to vreme, posle godina i godina učmalosti, ubrzano razvijala. Ideja je bila da se Jodna banja sa osam i po hekatra prekrasnog parka ozbiljnije proširi, upotpuni novim sadržajima i učini neka vrsta „ovdašnjih Karlovih Vari“.

Ulaganje bi i idealno proširilo planirani urbanistčki razvoj grada. Ideja se svidela lokalnim vlastima, iz redova privrednika su stizale podrške. Postojao je i za ulaganje zainteresovani strani investitor, s obzirom da su za podizanje, još više za buduće funkcionisanje najmodernijeg kompleksa domaći kapital i pamet bili nedovoljni.

Bapske priče

Protivljenja su došla odakle se najmanje očekivalo, iz lekarske branše. Bilo je to vreme kada se banjski tretman u medicini tretirao krajnje sporadično.

Fond za zdravstvo je još početkom šezdesetih godina u potpunosti prekinuo bilo kakvo finansiranje banja, pa su pacijenti do tradicionalne pomoći mogli doći samo plaćajući ličnim novcem kompletne troškove. Banjska terapija se u zvaničnoj medicini shvatala kao neka vrsta „bapskih priča“. Posebno su glasna protivljenja bila sa Medicinskog fakulteta.

Pokrajinska vlada je procenila da bi bilo štetno potezati poziciju političke nadmoći. Jednostavno, medicinska struka je sopstveno (kruto) mišljenje nametnula kao volju građana i bilo je uludno pokušavati nešto menjati. Tako je Novi Sad ostao bez zdanja koje bi ga učinilo privlačnim posetiocima širom Evrope.

Kasnije su medicinske nauke temeljno proučile dejstva baneloških terapija. Precizno je utvrđeno dejstvo voda sa, kao što je novosadski slučaj, nešto više mineralizovanog joda.

Danas nauka ne samo što priznaje već i do tančina poznaje mehanizme dejstva ovih voda. Bar u ovom slučaju, „bapske priče“ su se pokazale osnovanim.

Izvor: 021.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: